Izvor: Politika, 19.Feb.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobna Ukrajina
Kobna faza ukrajinskih nemira, najteža od novembra kada je izazvana odbijanjem predsednika Viktora Janukoviča da potpiše sporazum sa EU i da se umesto toga okrene za pomoć Rusije, preti potpunom blokadom demokratske rasprave između vlasti i opozicije.
Dok se Brisel i Moskva sukobljavaju oko toga ko je odgovoran za krvoproliće u Kijevu, Ukrajina je sve bliže ogoljeno nasilnoj borbi za vlast između predsednika, koji želi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da zadrži poziciju i poredak, i ne manje odlučnih demonstranata, koji svakim danom pojačavaju zahteve za promene.
Kijev je pretvoren u bojno polje, iako se činilo da se situaciha smiruje posle stupanja na snagu amnestije protivnika režima. Prvo je buknulo u parlamentu kada je njegov predsednik odbio da odobri debatu o zahtevu opozicije za izmenama ustava.
Sukobi demonstranata i snaga reda odmah su izbili ispred zgrade Vrhovne rade da bi se ubrzo preneli na kijevski trg Majdan – koji se pretvara u kairski Tahrir, istanbulski Taksim.
Da li je ovo klimaks krize? Teško. Situacija se otima kontroli.
Obe strane imaju svoje verzije događaja. Vlast tvrdi da su se među demonstrante ubacile radikalne grupe koje sada koriste i bojevu municiju – argument koji potvrđuje broj ubijenih pripadnika snaga reda.
Opozicija to ne bi da prizna, jer time potvrđuje sopstvenu razjedinjenost i nedostatak jasnih vizija razvoja zemlje koju bi da predaju pod tutorstvo EU. Njihova teza je da su vlasti organizovale desničarske ekstremiste da bi diskreditovali i sprečili udaljavanje od Rusije i približavanje Evropskoj uniji.
Ko god da stoji iza brutalnog nasilništva, nanosi ogromnu štetu Ukrajini sprečavajući bilo kakvo dogovorno rešenje. Teško je pregovarati dok obe strane skupljaju mrtve.
Kriza je ozbiljna. Ukrajinska privreda je u slobodnom padu. Injekcije ruske pomoći ne obezbeđuju instant stabilnost. Neophodne su duboke reforme. Da li predsednik može ili želi da ih sprovede? Ukrajinski oligarsi, njih dvadesetak koji drže 85 odsto bruto nacionalnog proizvoda, podržavaju sistem na vlasti koji obećava da će se endemska korupcija nastaviti.
Destabilizacija Ukrajine svakako nije u strateškom interesu Rusije koja je mirna, zahvaljujući pre svega stalnom rastu standarda koji obezbeđuju energetska bogatstva koja pune kase Kremlja, ali bi takođe mogla da bude kandidat za ekonomsko posustajanje ukoliko se ne reformiše.
Destabilizacija Ukrajine ne bi trebalo ni da je u interesu Zapada, ali sem ispraznih obećanja i pretnji zavođenja sankcija, Evropska unija nema baš ništa da ponudi zemlji čijem je kovitlacu doprinela brzopletim obećanjima približavanja EU.
Da je Ukrajina podeljena, nije ništa novo. Novo je da se masovno gine. Vizije dve strane danas su udaljenije neko ikad u poslednja tri meseca.
Boško Jakšić
objavljeno: 20.02.2014.
