Izvor: BKTV News, 05.Apr.2013, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko to spašava Kipar, i od koga?
Odluka koju je Evropska komisija donela noću 24. na 25. mart, ukupno 24 časa pre „časa iks“, o parametrima za finansijsko spašavanje Kipra, može u stvari da se pretvori u „minu usporenog dejstva“, podmetnutu pod zgradu Evropske unije.
Prema programu koji su usaglasili ministri finansija evro-zone, žrtva krize će postati druga po veličini kiparska banka – Laiki Bank. Njena restrukturizacija treba da omogući da vlasnici depozita ispod 100 hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << evra odahnu. Međutim, to neće biti tako i sa onima, čiji je depozit preko 100 hiljada evra, kao ni sa akcionarima i vlasnicima akcija te banke. Prema nekim procenama, ti depoziti mogu da izgube između 30 i 40% svog evrokapitala. Jer, kako je okupljene ubedio Jerun Dejzelblum, rukovodilac Evrogrupe, planirana restrukturizacija Kipru treba da donese preko 4,2 milijarde evra – nešto manje od iznosa, za koji je planirano da bi omogućio izbavljanje Kipra od uvođenja poreza na uloge. Realizacija usaglašenog programa će „biti vrlo teška za zemlju“ – priznao je komesar EU za ekonomske poslove Oli Ren. Takođe treba da se obrati pažnja i na činjenicu da će kreditna tranša, koju su Kipru obećali Evropska unija, Evropska centralna banka (ECB) i MMF stići najranije – u maju ove godine. A to znači da će i dalje biti aktuelan udarac na finansijski sistem Kipra sa mogućom lančanom reakcijom na druge zemlje koje pripadaju evro-zoni. To takođe omogućuje da se pretpostavi da su autori „kiparskog plana“ od samog početka imali u vidu ovakav razvoj događaja.
Već druga je nedelja kako berze žive po „kiparskom vremenu“. Prvi šok je prošao otkako su neki indeksi (među njima MSCI Asia Pacific) pretrpeli maksimalan pad od leta 2012.godine. Međutim, ne može da se govori ni o povratku na polazne pozicije. Kako je vrlo otvoreno izjavio ekspert kompanije Baring Asset Management Ltd. Khim Do – „ne mislim da je rasprodaja akcija zbog problema Kipra zasnovana na preterivanju. Oni postupaju nepravedno, i to investitore tera da se nerviraju“. Sejer Kristensen,osnivač i generalni direktor brokerske kompanije Saxo Bank stvari naziva pravim imenima. On smatra da postupci rukovodstva EU i MMF-a u vezi sa kiparskim pitanjem predstavljaju „direktno kršenje osnovnih prava na posedovanje, koje velike države čine jednoj maloj zemlji“. „Posle ovoga svaki ulagač u Evropi mora da se plaši za svoju štednju. Ako su ovi to uradili jednom, oni mogu to i da ponove“ – tvrdi ekspert, i pri tom konstatuje da postupci EU mogu da dovedu do masovnog odliva kapitala iz „problematičnih“ zemalja evro-zone.
Ako je sve jasno u vezi sa panikom investitora, kreditora i berzanskih igrača, nije uopšte jednostavno da se odgovori na pitanje ko su to „oni“ koji postupaju „nepravedno“. Situacija u vezi sa Kiprom je zato i postala tako uzburkana, što su se u njoj našli isprepletani interesi različitih strana i različitih svetskih igrača.
Glavna figura u tom skandalu je, van svake sumnje, rukovodstvo Evropske unije, koje je na sebe preuzelo funkcije na izvođenju Evrope iz krize. I do sada je postojalo mnogo pitanja u vezi sa njegovim postupcima, na planu, konkretno, izuzetno oštrih zahteva u vezi sa smanjenjem budžetskog deficita Grčke, ali su se ti zahtevi formalno uklapali u opšti antikrizni program Evropske unije koji od zemalja „sa problemom“ zahteva da nauče da žive sa onim, što imaju. To se odnosi i na drugu sredozemnu zemlju u istom položaju – Portugaliju. Inspekciona misija Evropske komisije, ECB i MMF-a, koja je posetila Portugaliju, priznala je da vlasti te zemlje za sada ne uspevaju da dostignu zahtevane budžetsko-finansijske pokazatelje. Međutim, kao odgovor na to, Brisel nije počeo da zahteva zamrzavanje računa u lokalnim bankama, da se i ne pominje otpis sredstava koja su na njima. „Izgleda da ekonomske teškoće Evrope mogu da postanu još veće. Slikovito govoreći, u ovom trenutku evropski političari će pre da nastave da gledaju u rupicu na palubi ekonomskog broda evro-zone čudeći se što su u vodi do pojasa, i neće se obazirati na sva oštećenja koja se već vide“ – vrlo tačno je konstatovao u vezi sa situacijom Metju Šervud, rukovodilac odeljenja za ispitivanje tržišta Perpetual Investments.
Ne predstavlja tajnu ni činjenica da odluka Evrogrupe predstavlja rezultat izuzetno jakog pritiska Nemačke. Jer, kako saopštava The Wall Street Journal, mnogi u Briselu do poslednjeg trenutka čak nisu ni znali detalje kao minimum dva od tri projekta zakona o kojima je kiparska strana diskutovala, i koji su bili urađeni kao alternativa porezu na depozitna ulaganja. Jednostavno – Berlin je od samog početka insistirao na smanjenju veličine bankarskog sistema Kipra i učešća kreditora u rekapitalizaciji banaka.
Teško da će biti preuveličano ako kažemo da u stvaranju panike na svetskim berzama fondova i deviza mogu da budu posebno zainteresovana tri najbitnija igrača – poznati američki berzanski špekulant Džordž Soroš, Međunarodni monetarni fond i Nemačka, kojoj se približavaju septembarski opšti izbori.
Prvo malo o Sorošu. Hedž-fond Quantum Fund NV, koji je na ostrvu Kirasao registrovan kao ofšor kompanija, sebi je izvojevao slavu jednog od najkrupnijih igrača na polju finansijskih špekulacija. Dok je 16.septembra 1992.godine trajala tzv. „crna sreda“ Soroš je, po nekim procenama, na padu britanske funte zaradio preko milijardu dolara. On lično je objasnio svoj uspeh praćenjem „teorije refleksivnosti tržišta fondova“. Prema toj teoriji, odluke o kupovini i prodaji hartija od vrednosti se donose na osnovu očekivanja cene u budućnosti, a obzirom da očekivanja pripadaju psihološkoj kategoriji – oni mogu da se podvrgnu delovanju informacija.
To znači da su za napad na ovu ili onu valutu neophodna usaglašeni „informacioni udari“ i istovremeno postupci deviznih špekulanata koji će da rasklimavaju finansijska tržišta. Poslednjih meseci Džordž Soroš je jasno svoje „informacione udare“ fokusirao baš na evro. On je, konkretno, prognozirao izlazak Nemačke iz evro-zone, što se odlično slagalo sa sadašnjim rastom suprotnosti između Berlina sa jedne strane, i „problematičnih“ zemalja koje predstavljaju Grčka i Kipar, sa druge. Eksperti Capital Economics su na vreme izračunali da ukoliko dođe do rušenja evro-zone nacionalne valute Nemačke, Francuske, Austrije i Holandije će, pošto vaskrsnu, u trenutku ojačati za jednu trećinu. A to će stvoriti jedinstvenu mogućnost za devizne špekulacije koje će vredeti mnogo milijardi. I zato u vezi sa tim nije slučajna slikovita konstatacija Džeksona Vonga, rukovodioca investicija u kompaniji Tanrich Securities, koji je rekao da je „situacija na Kipru zamutila globalna raspoloženja“. U mutnoj vodi se već po tradiciji odlično love zlatne finansijske ribice.
Posebno pitanje predstavlja Rusija i njen imetak na Kipru. Baš bi bilo interesantno da saznamo: kakva bi bila reakcija EU da se ne radi o ruskim aktivama koje mogu da iznose i preko jedne trećine hartija od vrednosti u kiparskim sefovima, već, recimo – o nemačkim ili francuskim. Ove aktive se drže, između ostalog, i u Luksemburgu. Da li su Evropljani u stanju da makar teorijski u vezi sa Luksemburgom donesu odluke, kakve su doneli za Kipar?
U sve jačem skandalu se otvoreno oseća i sumnjiva uloga MMF-a. Njegov direktor, gospođa Kristin Lagard, sa zavidnom revnošću objavljuje panične finansijske prognoze koje se odnose na opstanak evro-zone iako bi, po svemu sudeći, njena ustanova trebalo da vodi računa o političkoj i ekonomskoj stabilnosti. Institucija Kristin Lagard kao da nagoveštava: samo snagama, koje se udruže oko MMF-a, se mogu postići zaista dobri rezultati. Ali za to treba da se povećaju resursi samog MMF-a.
Usput, na vrhuncu sadašnje krize u vezi sa Kiprom, gospođa Lagard je zainteresovala pravne organe njene rođene Francuske. U pariskom stanu direktorke MMF-a je u okviru istrage o potencijalnom preterivanju pri korišćenju ovlašćenja 2008.godine izvršen pretres. Gospođa Lagard je tada bila ministar ekonomije i finansija Francuske. Kako svedoče zapadni eksperti sada ona „može da se nađe na optuženičkoj klupi kao saučesnik u nezakonitom prisvajanju sredstava i falsifikovanju“.
Najzad, ne može da se ne konstatuje i već navedena pojačana aktivnost Nemačke. Berlin očigledno žuri da situaciju koja se stvara (ili koja je stvorena) oko Kipra iskoristi u sopstvene finansijsko-ekonomske i geopolitičke ciljeve. Hrišćansko-demokratski savez (HDS) i Hrišćansko-socijalni savez (HSS) koji su u koaliciji na vlasti su na vanrednom zasedanju, na kome je učestvovala i federalna kancelarka Angela Merkel, su još pre početka zasedanja Evrogrupe napravili svoje uslove za „spasavanje“ Kipra. Kako svedoče predsednik parlamentarne frakcije HDS – HSS Folker Kauder i njegov zamenik Mihael Majster, Kipar mora da garantuje svojim sopstvenim učestvovanjem u obezbeđenju stabilnosti državnog duga u iznosu od 6 milijardi evra. Ali najvažnije je da Kipar mora strukturu svoje ekonomije da prilagodi interesima Nemačke. „Mi zahtevamo restrukturiranje banaka“ – saopštio je Folker Kauder: „Toliki bankarski sektor za Kipar je jednostavno prevelik“. „Za samo nekoliko nedelja je postalo jasno da obim paketa pomoći ne odgovara mogućnostima te zemlje. Nema smisla praviti bure bez dna! “ – podržao je svog istomišljenika ekspert HDS za pitanja budžeta Norbert Bartle“. U Berlinu ne kriju da je žestina njihovih zahteva u vezi sa kardinalnom restrukturizacijom kiparskog bankarskog sistema izazvana željom da se nanese udar po finansijskim interesima druge dve zemlje – Velike Britanije i Rusije. A to predskazuje nastavak „finansijskih ratova“ u Evropi.
Izvor: FSK
Tweet
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
