Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kontroliše državnu reviziju?
Ove godine navršava se decenija od osnivanja institucije Državne revizije Srbije (DRI). Godina koja svakako zaslužuje strukovno bilansiranje rezultata ove suštinski značajne institucije. Pođimo od screening-a EU za polje 32 - kontrola javnog sektora, koja je ocenjena kao „nedovoljna“ (is not sufficiently placed).
Razlozi za ovakvu ocenu datiraju još od 2005. godine, kada je Zakonom o DRI opredeljeno da ključni organi Savet i predsednik DRI budu stranački pozicionirani. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Biografije kandidata za ove organe su jasno ukazivale na nedostatak praktičnog iskustva iz oblasti revizije. Bazirajući se na takvim rukovodećim kadrovima, kao i operativnim kadrovima koji su dominantno budžetski inspektori započeo je egzodus DRI, koji ima, i imaće dalekosežne strukovne posledice!
Koristeći zakonska ovlašćenja, koja opredeljuju DRI kao nezavisnu instituciju, otvoreno je polje „samostalnog delovanja“, koje se je odmah pokazalo u postupku sticanja revizorskih zvanja. Suprotno Ustavu Srbije i Zakonu o DRI, pojedini članovi saveta, kao i pojedini radnici ove institucije su bez dovoljnog iskustva u reviziji dobili zvanja državni i ovlašćeni državni revizori. Generalno, ceo početni proces uspostavljanja DRI su pratile mnogobrojne nejasnoće i samostalna tumačenje Zakona o DRI, kao i „problematični“ Pravilnik o sticanju zvanja. Ukratko kandidati bez stručnog i praktičnog revizorskog iskustva su promovisani u najviša zvanja i obavljali revidiranje javnog sektora. Da li se nešto danas promenilo u strukovnom smislu?
Najnovije izmene i dopune Pravilnika o sticanju zvanja su obelodanjene 31.12. 2014. godine, i donose novine da ova nezavisna institucija može sama sebi da daje certifikate državnih i ovlašćenih držanih revizora, dok je sticanje praktičnog iskustva u reviziji javnog sektora smanjeno sa tri na dve godine. Poseban kuriozitet je odlučna uloga Predsednika DRI u postupku sticanja zvanja. Ono što takođe iznenađuje jeste da je zadržan sistem da se zvanje ovlašćenog držanog revizora dobija na bazi „samostalnog rada za sticanje zvanja ovlašćeni držani revizor - slično seminarskom radu“, koji je u većini dosadašnjih slučajeva imao dramatičnih problema sa načinom i obimom citiranja versus necitiranja preuzetih materijala iz drugih naučnih i stručnih radova.
Drugi deo ove revizorske priče je sušastven i zadire u efekte i načine na koji Predsednik i Savet DRI vode ovu instituciju. Postavlja se suštinsko pitanje: da li Skupština Srbija, Vlada i Odbor za finansije imaju stvarnog ili nametnutog strukovnog uvida u kvalitet i efekte obavljenih revizija i da li vrše bilo kakvu kontrolu nezavisnosti rada DRI? Nadalje, da li imaju uvid u opravdanost broja izvršioca i stepen kompjuterizacije obavljanja revizije, veličinu plata, nejasnoća oko uloženih sredstava UNDP-a (Program za razvoj Ujedinjenih Nacija), opravdanosti utroška deviznih dnevnica i njenih efekata na poslovanje DRI, itsl?
Ne ulazeći u detalje i validnost ocena rezultata rada DRI, stručna javnost jasno ukazuje na nesrazmeru između uloženih sredstva (zakupljenog prostora, kadrova, troškova poslovanja, plata, deviznih dnevnica, i itsl) i rezultata obavljenih revizija na budžet Srbije.
Na koje probleme i slabosti će otvaranje polja 32 ukazati treba sačekati, ali je jasno da za ovih deset godina DRI nema metodologiju revizije javnog sektora, nema metodologiju revizije svrsishodnosti, koja je suštinska za ovu oblast (sem kurseva koji se u toku i koje treba položiti?), ne postoji adekvatna primena Međunarodnih standarda za javni i komercijalni sektor, i najzad, ključno, nema adekvatne nezavisne kontrola dosadašnjeg rada DRI. Čini se da su rezultati DRI u jednoj deceniji dovoljni da se pristupi promeni Zakona o DRI, koja će vratiti ovu suštinsku funkciju države Srbije revizorskoj struci.
Autor je predsednik Komisije za sticanje zvanja državni i ovlašćeni državni revizori
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
