Izvor: B92, 14.Okt.2012, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko će primiti nagradu u ime EU?

Brisel -- Nakon čestitki zbog odluke da Nobelova nagrada za mir pripadne EU, evropski funkcioneri se pitaju: ko će na svečanosti primiti nagradu od Nobelovog komiteta?

Nagrada koju je dobila Evropska unija, izazvala je i nevericu i ponos.

Portparolka predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza nije ni dva dana posle vesti o nagradi mogla da odgovori na ovo pitanje, uz obrazloženje da se "o ovoj temi još raspravlja".

Ta rasprava, koja ima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve izglede da se iskomplikuje, otvara starije pitanje: ko u stvari predstavlja EU?

Barozo je, kao predsednik Komisije, samo jedan od kandidata, a podjednako dobre izglede ima i Herman Van Rompej, koji je predsednik Evropskog saveta.

Zanimljivo je da su odmah posle vesti o dodeli nagrade Barozo i Van Rompej prvo izdali dva odvojena, a zatim jedno zajedničko saopštenje, što je još jedan indikator da koordinacija u evropskom vrhu ne funkcioniše baš najbolje.

Treći kandidat je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je predstavljala EU tokom nedavnog zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, pa bi se moglo očekivati da to bude i u Oslu.

Pitanje je, međutim da li Barozo i Van Rompej dele to mišljenje.

Dok rasprava iz zatvorenih vrata traje, konkurencija raste: Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, nikako ne želi da bude zaobiđen.

Šulc je u saopštenju za medije u petak naglasio da “u ime EP željno očekuje da zajedno sa ostalim evropskim institucijama primi nagradu na svečanosti u Oslu”.

Spisak se ni tu ne završava, jer su se pojavili izveštaji da kiparski predsednik Dimitris Hristofijas, čija zemlja trenutno predsedava EU, takođe ima ambiciju da putuje u Oslo.

U istoriji Nobelove nagrade do sada je bilo mnogo slučajeva da ju je delilo više ljudi, ali se još nije dogodilo da za učesće u ceremoniji konkuriše nekoliko zvaničnika iz iste institucije.

Komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem ima ideju kako da se ovaj Gordijev čvor preseče: ona smatra da nagradu treba da primi 27 dece, po jedno iz svake zemlje članice EU.

I ta ideja je, međutim, otvaraju novi problemi: po kom kriterijumu će se birati deca, kako obezbediti rodnu ravnopravnost kad je broj neparan, da li uključiti i decu sa posebnim potrebama…

Poslanica EP Lena Kolarska-Bobinska, pak, smatra da nagradu treba da prime predstavnici nevladinih organizacija koje se bore za ljudska prava, a nove ideje još pristižu.

Kako stvari stoje, Norveški Nobelov institut, gde se nagrada tradicionalno dodeljuje 10. decembra, bi ove godine trebalo da razmisli o proširenju podijuma i dodatnim stolicama za svečani banket, jer su svi izgledi da će broj potencijalnih primalaca nastaviti da raste.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...