Izvor: B92, 30.Avg.2023, 09:42
"Klinički je mrtav"
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić rekao je za RTS da u Srbiji i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana raste evroskeptičnost.
Prema njegovim rečima, građani ne veruju da će njihove zemlje ikada postati članice EU jer smatraju da postoje neki skriveni uslovi koji se ne mogu ispuniti. Za Srbiju je to normalizacija odnosa s Prištinom a dijalog je, kako kaže, u ovom trenutku klinički mrtav.
Kaže da 2030. godina može biti kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je i Šarl Mišel naglasio i realna i ambiciozna u isto vreme.
Surlić kaže i da ga je izjava Šarla Mišela iznenadila zato što je ipak velika odgovornost kada se licitira sa datumima.
"Naravno da su političari bar na vrhu u Briselu izbegavali da tako nešto saopštavaju, znajući i metodologiju da zapravo punopravno članstvo pored svih tih kriterijuma zahteva saglasnost svih zemalja članica. Iz tog razloga mi smo imali neke godine - čak je Junker svojevremeno govorio da je ukoliko Srbija i Crna Gora ispune sve kriterijume, realan datum 2025", istakao je Surlić.
Prema njegovim rečima, to sada u ovom trenutku deluje kao potpuno nesprovodljiv scenario.
Surlić kaže da 2030. godina može biti kao što je i Šarl Mišel naglasio i realna i ambiciozna u isto vreme.
"Ja bih dodao i najoptimističnije, jer eksperti koji se bave procesom pristupanja EU kažu da po sadašnjoj metodologiji potrebno je minimum pet do sedam godina da bi se taj celokupan, složen proces okončao“, rekao je on.
Odmah nakon što se oglasio Mišel, oglasila se i Evropska komisija i čini se da se nekako ograđuju te njegove procene, kako su rekli nisu imali prethodne konsultacije o samom tom roku.
"Mislim da je jako važno da ipak razgovaramo o nekoj godini, jer ona je orijentir, ona daje predvidivost procesu, ali naravno uzeti tu godinu sa rezervom. Iz više razloga. Prvo, oni koji govore danas o toj godini, te godine najverovatnije oni neće biti ni na kakvoj političkoj funkciji. Setimo se Angele Merkel, za koju se smatralo da će uvesti zemlje Zapadnog Balkana na kraju svoje političke karijere. Ona je već u velikoj političkoj penziji, a Zapadni Balkan je daleko od EU“, naveo je Surlić.
Tako da i ranije poruke Junkera, sada Mišela, treba uzeti sa rezervom jer najverovatnije neće biti oni zaduženi i odgovorni za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU, napominje Surlić.
Kaže da ne samo u Srbiji nego i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana raste evroskeptičnost. Građani ne veruju da će njihove zemlje ikada postati članice EU i smatraju da tu postoje neki skriveni uslovi koji se ne mogu ispuniti, ukazuje Surlić.
Ipak, ističe da je sada ključno to što je politika proširenja zapravo stavljena u geopolitičkom kontekstu. “Evropska unija, bar svi njeni predstavnici su saglasni da oni ne žele da uvoze probleme i da se Beograd i Priština moraju saglasiti i postići punu normalizaciju odnosa pre bilo kakve priče o članstvu", ističe Surlić.
Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini potpuno menja politički prostor i atmosferu. "Sada, poput 90-ih i početkom 2000-ih, možda se i progleda na neke formalne kriterijume, a za uzvrat ponudi jasnija perspektiva članstva Zapadnog Balkana. To više nije interes samo zemalja Zapadnog Balkana, nego interes zemalja članica EUe da imaju sigurniji evropski kontinent", podvukao je Surlić.
"Mi vidimo konstantnu promenu metodologije, ali ovde za Srbiju mnogo važniji su politički uslovi koji se, pre svega, tiču normalizacije odnosa sa Prištinom i koji se tiču usaglašavanja sa spoljnom politikom EU. Konkretno mislim na sankcije Rusiji. U ovom trenutku pozicija Srbije je neutralna. Ona je osudila agresiju na Ukrajinu, ali ne uvodi sankcije Rusiji. Ali ukoliko zaista govorimo o budućem članstvu EU, sve zemlje uključujući Srbiju će morati onda da se usaglase sa spoljnom politikom", rekao je Surlić.
Da li će te sankcije biti dalje na snazi u momentu pristupanja, to je otvoreno pitanje, ali svakako da ćemo imati otvoren problem i dalje normalizacije odnosa konačnog dogovora između Beograda i Prištine i bez toga ne možemo uopšte govoriti o bilo kakvoj perspektivi punopravnog članstva Srbije i EU, ističe Surlić.
O nastavku dijaloga se razgovaralo i na marginama strateškog samita na Bledu. Posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak susreo se sa Aljbinom Kurtijem, a danas stiže u Beograd.
"Dijalog je u ovom trenutku klinički mrtav i Lajčak kao posrednik pokušava po ko zna koji put da oživi dijalog sa nekom novom rundom pregovora, odnosno sastanka na najvišem nivou u Briselu gde bi se stvari pomerile sa mrtve tačke", navodi Surlić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
„Dijalog je klinički mrtav“: Surlić smatra da Prištini preti ukidanje vizne liberalizacije
Izvor: Danas, 30.Avg.2023
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić rekao je da je dijalog Beograda i Prištine u ovom trenutku klinički mrtav i da Miroslav Lajčak kao posrednik pokušava po ko zna koji put da oživi dijalog sa nekom novom rundom pregovor, prenosi RTS.
.jpg)
