Izvor: B92, 05.Dec.2012, 17:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Klima je odgovornost bogataša"

Doha -- Najbogatije zemlje su najodgovornije za klimatske promene i moraju da vode svet ka novom sporazumu o klimi 2015. godine, kaže generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

On je na marginama međunarodnog skupa o klimatskim promenama u Dohi rekao da je 2015. krajnji rok za novi sporazum i da on ne sme da bude prekoračen.

"Fenomen klimatskih promena je izazvan industrijalizacijom razvijenih zemalja, pa je pošteno da one preuzmu najveću odgovornost", kaže Ban, a prenosi AP. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Mnoge razvijene zemlje, uključujući SAD i EU, međutim, ističu da podela na razvijene i nerazvijene, koja je bila utkana u dve decenije star proces borbe protiv klimatskih promena, više ne odslikava stvarno stanje i ne pomaže da se problem klime reši.

Ove zemlje ističu da danas najveće zagađenje atmosfere, koje izaziva klimatske promene, dolazi baš iz zemalja u razvoju, pri čemu je Kina pretekla SAD na mestu najvećeg zagađivača atmosfere ugljenikom.

U centru diskusije o novom globalnom sporazumu o klimi je kako podeliti teret smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte. Jedini dosadašnji obavezujući sporazum te vrste, tzv. "protokol iz Kjota", je pokrivao samo emisiju štetnih gasova industrijalizovanih zemalja.

Prošle godine vlade država sveta su se dogovorile da novi sporazum o klimi treba ugovoriti do 2015, a njegovu primenu početi pet godina kasnije.

Ban napominje da to mora se ispoštuje, jer nema vremena za gubljenje, tim pre što nova istraživanja ukazuju da se klimatske promene dešavaju brže nego što se ranije pretpostavljalo.

Ban je došao na pregovore u Dohu ne bi li "ubrzao proces" okretanja sveta čistim izvorima energije i pružanju pomoći najugroženijim zemljama da se prilagode neizbežnom otopljavanju.

U Dohi se takođe razmatra i produženje važnosti protokola iz Kjota, koji ističe s 2012, kako bi se nekako premostio jaz do stupanja na snagu budućeg sporazuma o klimi.

SAD nikada nisu pristupile protokolu iz Kjota, delimično i zato što se nije odnosio i na zemlje u razvoju, kao što su Kina i Indija.

Iz istog razloga Kanada, Novi Zeland i Japan sada ne žele da učestvuju u produžavanju važenja dokumenta iz Kjota, što bi značilo da bi on pokrivao samo EU i Australiju, koje u ukupnoj emisiji gasova s efektom staklene bašte imaju udeo od ispod 15 odsto.

Među eventualne opasne posledice klimatskih promena spadaju potapanje priobalnih gradova i nekih ostrvskih država, problemi u poljoprivredi i obezbeđivanju vode za piće, širenje raznih bolesti i uništavanje pojedinih vrsta živog sveta.

Manjina svetskih stručnjaka još uvek dovodi u pitanje tvrdnju da se klimatske promene iz poslednjih decenija posledica ljudske delatnosti. Ban ističe da je došlo vreme za dokazivanje neispravnosti svih takvih sumnji.

Jedan od skeptika po pitanju uzroka klimatskih promena, Džon Kristi s Univerziteta Alabame, smatra da je Banov stav "religijski, a ne naučni". Kristi ističe da nauka zahteva zapitanost, odnosno skepsu, a ne argumente koji pokušavaju da uguše debatu bazirajći se na autoritetu.

Nastavak na B92...