Izvor: Danas, 12.Avg.2015, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klasteri, što pre
Iako se sredinom prošle godine očekivalo da će za srpsku robu biti mnogo više prostora na ruskom tržištu, nakon što je ta zemlja razmenila trgovinske sankcije sa Evropskom unijom, računica na preseku ovog polugodišta pokazala je da šansu nismo iskoristili i da smo izvezli čak za trećinu manje proizvoda nego ranijih godina. Istina je da se za nešto više od pet odsto uvećao plasman poljoprivrednih i prehrambenih roba, pre svega voća, povrća, kukuruza, mlečnih proizvoda i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << konzervi, zbog čega smo se mesecima "izvinjavali" Evropskoj uniji.
Nije pomoglo ni to što su značajno podbacili tradicionalni artikli sa već izgrađenom pozicijom na ruskom tržištu - ženske čarape, lekovi, spoljne gume, čiji je pad oko 40 odsto, što je izvoz podnih obloga prepolovljen, a podnih ploča manji za čak oko 90 odsto, te što u ukupnoj razmeni beležimo minus od 33 odsto.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika privredne komore Srbije i rukovodilac Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom u toj instituciji, podseća da je pad kursa rublje napravio veliki problem našim izvoznicima, od onih koji su već imali razrađen biznis i aktivne ugovore, pa do firmi koje su se tek pripremali da pristupe tom tržištu. Uz to, zategnuti odnosi sa zapadnim zemljama uneli su nesigurnost ali i pad tražnje, što je uticalo najvećim delom na robe koje su tu bile tradicionalno prisutne.
- To je jedno od najzahtevnijih tržišta, sa jako komplikovanim ali preciznim procedurama i o tome svedoče svi oni koji godinama sarađuju sa ruskim firmama. To posebno mogu da potvrde hladnjačari i izvoznici voća i povrća koji rade, primera radi, sa trgovinskim lancem Magnit. Suština je da firma koja želi da izveze mora jako dobro da se pripremi, da prouči i regulativu i kulturu tog tržišta, da pripremi i količine roba sa kojima će moći da počne. Jer, reč je o velikom potencijalu i jedna od najčešćih grešaka domaćih privrednika je to što se fokusiraju samo na oblast oko Moskve, iako daleki sever pruža mnogo više mogućnosti - objašnjava Jovanović i kaže da početna prednost srpske privrede zbog bescarinskog režima uvoza za oko 99 odsto roba, ni izbliza nije iskorišćena.
Ističe da pre bilo kakvih priprema, prva faza mora da bude detaljno proučavanje potrošačke kulture, i navodi primer proizvođača koji je imao uslove za izvoz smrznutog peciva. Ali, kada su u PKS pogledali strukturu ruskog uvoza, ta vrsta roba je bila u simboličnim iznosima, što znači da građani nemaju naviku da to kupuju i da taj posao ne bi dobro prošao.
Naš sagovornik dodaje da u pripremnoj fazi mora da se radi jako pažljivo, i da bi bolja organizacija domaćih firmi dala i mnogo bolje rezultate.
- Privredna komora Srbije već godinama insistira na regionalnom povezivanju, a u tome je podržavaju i komore iz okruženja, jer bi tako mogle da se obezbede znatno veće količine roba i da se zajednički nastupi i na tom, i na trećim tržištima. Sankcije Rusije prema robama iz EU se proširuju, sada se osim prehrane proširuju i na cveće, i to bi trebalo da podstakne, da se naši i proizvođači iz okruženja udruže u klastere i organizuju za ruske potrošače - kaže naš sagovornik.
Rusi se ne šale sa propisima
- Jedan od naših privrednika je nabavio italijansku mašinu pakericu sa originalnom folijom proizvođača, pa je na ambalaži to bilo i naznačeno. Ali, zbog italijanskog teksta imao je velike probleme dok ruskim carinicima nije objasnio o čemu se radi, da nije reč o reeksportu i da su spakovani srpski proizvodi. Njihove institucije su dobro edukovane, precizni su, poštuju stroge propise i ne šale se sa tim - kaže Veljko Jovanović.
