Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kipar traži milijarde

U pokušajima da spasu državu od bankrota, kiparski političari pregovaraju, kako sa EU, tako i sa čelnicima Rusije i lokalne crkve

Nakon što je kiparski parlament preksinoć odbacio uslove paketa pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, teškog 10 milijardi evra, koji predviđa i uvođenje poreza na bankarske depozite, kiparski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lideri su se suočili sa očajničkom borbom da izbegnu bankrot države i potpuno urušavanje bankarskog sistema.

Kipru je neophodno oko 16 milijardi evra da spase svoje banke i dovede u red svoje finansije. Prema briselskom sporazumu kiparske vlade i međunarodnih kreditora, koji je juče odbačen u parlamentu, trebalo je da EU i MMF daju Nikoziji 10 milijardi, a da dodatnih oko 5,8 milijardi ona sama prikupi od štediša u svojim bankama tako što će oporezovati njihove uloge.

Budući da je taj dogovor odbačen, Nikozija pokušava da što pre pronađe „plan B”, jer bi kiparske banke danas trebalo da budu prvi put otvorene od prošlog petka, pa postoji strah da će sve štediše hteti da podignu svoje uloge. Zbog tog straha još postoji mogućnost da vlada Kipra ne dozvoli bankama da danas otvore svoje filijale kako bi sprečile podizanje velikih iznosa novca i sigurno urušavanje celog bankarskog sistema.

U pokušaju da ublaži i produži rok otplate zajma od 2,5 milijardi evra, koji je Kipar dobio od Rusije 2011. godine, kiparski ministar finansija Mihalis Saris se juče u Moskvi sastao sa ruskim kolegom Antonom Siluanovom.

„Razgovori su bili veoma dobri, konstruktivni i pošteni”, rekao je Saris posle susreta, najavljujući nastavak pregovora kako bi pronašli „rešenje koje će omogućiti podršku Rusije”. „Bićemo ovde dok ne postignemo neki dogovor.”

Ruski ministar je početkom februara rekao da je Rusija spremna da restrukturira dug i da eventualno ublaži uslove otplate ranije odobrenog zajma. Rusija je, inače, bila veoma zainteresovana za način rešavanja kiparskog problema da padne u bankrot, budući da ruski državljani drže između trećine i polovine svih kiparskih depozita, a procenjuje se da ruske banke i kompanije imaju na ostrvu 31 milijardu dolara.

Prema rečima Siluanova, Nikozija je od Moskve tražila novu pozajmicu od pet milijardi evra, potom petogodišnje odlaganje otplate kao i nižu kamatnu stopu za već datu pozajmicu od 2,5 milijarde evra, prenosi Rojters.

Lokalni mediji spekulišu da bi jedan od predloga u Moskvi mogao da bude poziv ruskom energetskom gigantu „Gaspromu” da ubrizga finansijska sredstva u kiparske banke, u zamenu za dobijanje prava na istraživanje kiparskih podvodnih energetskih nalazišta.

Slučajno ili ne, baš u vreme pregovora dva ministra finansija u Moskvi se nalazi i kiparski ministar energetike, koji je službeno u rusku prestonicu došao radi prisustva na jednoj turističkoj izložbi. Njegovo prisustvo samo je podgrejalo spekulacije da će deo kreditnog dogovora sa Rusijom biti i da Kipar Rusima prepusti istraživanje navodno ogromnih rezervi gasa koje se nalaze ispod mora između Kipra i Izraela.

Pokušajima da se Kipar što pre izvuče iz nezavidne finansijske situacije juče se pridružio i arhiepiskop Hristozom Drugi, šef vrlo uticajne pravoslavne crkve na Kipru, koji je kako prenosi AP, rekao da će crkvenu imovinu staviti državi na raspolaganje kako bi se ona izvukla iz finansijske krize. Posle razgovora sa predsednikom države Nikosom Anasrasijadesom, Hristozom je izjavio da je crkva spremna da stavi hipoteku na svoju zamašnu imovinu i na osnovu toga dobije novac koju bi potom uložila u vladine obveznice. Pravoslavna crkva na Kipru je poprilično bogata budući da poseduje dosta imovine, a i deoničar je u bankama i pivarama.

S druge strane, sa evropskog kontinenta stižu pritisci da Nikozija što pre nađe novo rešenje. Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja najviše novčano doprinosi ekonomski posrnulim zemljama evrozone, juče je rekla da je dužnost evrozone da pomogne Kipru u rešavanju bankarske krize.

„Kipar je naš partner u zoni evra i zato je naša dužnost da zajedno pronađemo rešenje”, rekla je Merkelova novinarima posle razgovora sa nemačkim parlamentarcima, prenosi AFP. „Žao mi je zbog jučerašnjeg glasanja kiparskog parlamenta, ali mi poštujemo njegovu odluku. U ovom trenutku čekamo predloge koje će Kipar podneti trojki međunarodnih kreditora”.

Grupa eksperata, predstavnika svih političkih partija Kipra, juče je u Kiparskoj centralnoj banci raspravljala o tome kako da prikupi 5,8 milijardi evra, neophodnih da steknu poverenje EU i MMF-a koji bi im dali još 10 milijardi evra. Prema prvim informacijama, jedna od opcija je da Nikozija nacionalizuje penzione fondove poludržavnih kompanija, kao što su kiparski Telekom i Elektroprivreda, koji su vredni između dve i tri milijarde evra. To bi obezbedilo polovinu neophodnog novca, dok bi druga polovina bila dobijena prodajom kiparskih banaka, prema svemu sudeći, Rusima.

N. Radičević

objavljeno: 21.03.2013.

Nastavak na Politika...