Izvor: Politika, 19.Mar.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar potapa evrozonu
Nikozija odložila glasanje o porezu na bankarske depozite, koji ekonomisti kritikuju jer može da uništi banke širom EU
Glasanje kiparskog parlamenta o uvođenju kontroverznog poreza na bankarske depozite odloženo je za danas, ali to nije umanjilo zabrinutost, kako Kiprana koji imaju štednju u bankama, tako i svetskih analitičara koji procenjuju kakav će to imati uticaj na evrozonu i celu Evropsku uniju.
Brojni ekonomisti ocenjuju da to što, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropskom paketu pomoći Kipru, Nikozija mora da uvede porez na ušteđevinu u kiparskim bankama „kako bi i građani snosili teret spasavanja zemlje od bankrota”, može direktno da utiče da svi pohrle u banke i podignu svoje depozite i time sruše bankarski sistem. Štaviše, to bi moglo da se dogodi i u ostalim ekonomski posrnulim zemljama evrozone, kao što su Italija, Španija, Portugalija i Grčka, što bi verovatno doprinelo potapanju evrozone.
Spasilački paket EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda predviđa da Kipar u zamenu za dobijanje pomoći u iznosu od 10 milijardi evra uvede zakon zbog koji će svi građani koji na svojim računima imaju manje od 100.000 evra morati da plate jednokratni porez od 6,75 odsto na iznos ušteđevine, a na veće bankarske depozite porez od 9,9 odsto.
„Odlaganje je neophodno kako bi vlada dobila dodatno vreme za izradu amandmana na međunarodni paket pomoći koji je dogovoren prethodnog vikenda”, objasnio je odlaganje skupštinske sednice predsednik kiparskog parlamenta Janakis Omiru, prenosi agencija AP.
Kiparski mediji navode da vlada sada nastoji da izmeni program pomoći kako bi zaštitila male štediše sa manje od 100.000 evra u bankama. Međutim, ove izmene moraju prethodno da odobre ministri finansija drugih članica evrozone.
Iako su kiparske vlasti u toku vikenda upozorile da bi bez ovog poreza već u utorak moglo da dođe do kolapsa celog kiparskog bankarskog sistema, činjenica da Kiprani opsedaju bankarske šaltere i bankomate u nameri da podignu sav svoj novac pre oporezivanja govori u prilog proceni da upravo to podizanje depozita može da sruši bankarski sistem Kipra.
I preksinoćnjem obraćanju naciji, kiparski predsednik Nikos Anastasijades pokušao je da objasni da bi neprihvatanje zahteva EU imalo za posledicu izlazak Kipra iz evrozone i suočavanje sa bankrotom.
„Biram manje bolnu opciju i snosim političke posledice toga, sa ciljem da koliko god je to moguće ograničim posledice po ekonomiju i naše građane”, rekao je Anastasijades, preneo je AFP.
Prema oceni uticajnog liberalnog ekonomiste i nobelovca Pola Krugmana, evropski lideri su suštinski pozvali svoje sunarodnike da, u strahu da ih ne zadesi isti porez, pohrle u banke i podignu sav novac koji tamo imaju.
„To je kao da Evropljani drže neonski natpis, ispisan na grčkom i italijanskom, koji kaže: ’Vreme je da trčite u svoje banke!’”, napisao je Krugman na svom blogu, želeći da objasni kako će kiparski paket pomoći zapravo izazvati paniku kod građana mnogo većih članica EU koje su mogući kandidati za paket pomoći, kao što su Španija, Italija ili Grčka.
Zabrinut je i premijer Luksemburga Žan Klod Junker koji je rekao da bi paket mera pomoći Kipru mogao dovesti do gubitka poverenja „ne samo kod banaka, već i kod građana”. Junker, koji je doskoro bio predsednik Evrogrupe, naglasio je da ne kritikuje odluku o paketu pomoći Kipru, ali je dodao u šali da je ona prva koja je doneta bez njegovog učešća, pa zbog toga nije savršena.
Kritikama se pridužio i ruski predsednik Vladimir Putin koji je, kako je naveo njegov portparol Dmitrij Peskov, predloženi porez na kiparske bankarske depozite nazvao nepravednim, neprofesionalnim i opasnim. Peskov je rekao da je Putin juče održao specijalni sastanak na kojem se razgovaralo o razvoju događaja na Kipru.
Kontroverzni porez bi, inače, mogao udariti na džepove ruskih građana, za koje stručnjaci procenjuju da na Kipru drže najmanje 15,4 milijarde evra, od ukupno 70 milijardi evra koliko se nalazi na privatnim računima kiparskih banaka. Osim toga, prema procenama američke agencije za rejting „Mudiz”, ruske banke su krajem 2012. godine imale oko 12 milijardi dolara plasiranih na Kipru i korporativne depozite u iznosu od 19 milijardi dolara.
Azijske berze su, inače, juče zabeležile oštar pad akcija, usled strahovanja da bi događaji na Kipru mogli rasplamsati dužničku krizu evrozone i pogoditi poverenje u posrnulim članicama poput Španije i Italije.
------------------------------------------------------------------------
ECB spremna za izmene mera
Frankfurt – Evropska centralna banka juče je otvorila vrata za potencijalne amandmane na evropski paket pomoći za Kipar, navodeći da je na kiparskoj vladi da osigura neophodna sredstva, prenosi Tanjug. „To je program prilagođavanja kiparske vlade, a ne ’trojke međunarodnih kreditora’ niti drugih vlada”, izjavio je član Upravnog odbora ECB-a Jerg Asmusen, prenosi AFP. „Ukoliko kiparski predsednik želi da promeni nešto u vezi sa porezom na bankarske depozite, to je u njegovim rukama. On samo mora osigurati da finansiranje teče nesmetano.”
N. Radičević
objavljeno: 19.03.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
