Izvor: B92, 21.Mar.2013, 20:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kipar može da se otme kontroli

Nikozija -- Analitičari su, nakon što su se iz EU čuli komentari da bi Kipar mogao biti izbačen iz evrozone, upozorili na posledice kiparske krize.

Naročito se upozorava na posledice trvenja između Brisela i Moskve u trci oko određivanja uslova za pomoć Nikoziji.

"Naučili smo tokom godina da i mali problemi mogu da se pokažu neukrotivim. Ne možemo predvideti šta se može desiti u situaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao što je ova", rekao je glavni ekonomista nemačke Bernenerg banke Holger Šmiding.

Šef evrogrupe Jerun Dajselblum izjavio je da kiparska dužnička kriza predstavlja sistemski rizik koji preti da ugrozi čitavu evrozonu.

Neimenovani zvaničnik EU je, pak, rekao da kiparske vlasti moraju da urade tri stvari do utorka: da iznesu uverljiv i održiv plan B umesto onog koji je odbacio parlament, da uvedu dugoročnu kontrolu kapitala u bankama i da pripreme spajanje dve najveće problematične banke, jer Kipar, u suprotnom, rizikuje izlazak iz evrozone.

Od panike do neukrotivog domino efekta

Britanski poslanik i evroskeptik Najdžel Faradž rekao je da, sada kada je "trojka" (kreditora) aminovala krađu novca građana s bankarskih depozita na Kipru, sposobni su da to urade i u Italiji, Španiji, Portugaliji i drugde. "Nemojte investirati u evrozonu... Treba da budete ludi da biste to uradili", poručio je on.

Dok Kipar u Moskvi pokušava da postigne dogovor o ublažavanju uslova ruskog kredita i sudbini ruskih milijardi zarobljenih na računima kiparskih banaka koje će ostati zatvorene bar do utorka, Evropska centralna banka je upozorila da će do narednog ponedeljka nastaviti da daje finansijsku podršku Kipru, a da će, nakon toga, takva pomoć biti razmotrena samo pod uslovom da bude dogovoren paket pomoći koji bi osigurao solventnost banaka.

Kiparska ekonomija čini samo oko 0,2 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda evrozone, ali Šmiding upozorava da ona, ipak, nosi rizik od velikih turbulencija. Panika oko Kipra mogla bi da preraste u neukrotivi domino efekat koji bi pogodio Španiju, Italiju, pa čak i Francusku, smatra ekonomista.

Prema rečima Erika Čejnija iz grupacije AXA, 91 odsto pasive kiparskih banaka čine depoziti, što podiže pretnju da će doći do masovnog povlačenja sredstava iz banaka.

EU procenjuje da bi deset odsto od skoro 70 milijardi evra sa računa kiparskih banaka moglo biti povučeno čim banke budu otvorene. Evropa je iz tog razloga apelovala na Kipar da uvede kontrolu kapitala.

Američka investiciona banka "JP Morgan" procenjuje da bi, ako bi Kipar bankrotirao i morao da napusti zonu evra, njegova zavisnost od Rusije dramatično porasla.

EU je zavisna od Rusije zbog prirodnog gasa i rizici povezani sa trvenjima oko uslova pomoći Kipru su veliki, smatra Čejni.

Nastavak na B92...

Blic: Analitičari: Kriza na Kipru mogla bi da se otme kontroli