Izvor: Politika, 01.Feb.2013, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar je žrtva bankarske krize
Uskoro sporazum sa međunarodnim kreditorima. Kipar nije perionica sumnjivog ruskog novca. Ključ ulaska Turske u EU je u Nikoziji
Dimitris Hristofijas uskoro završava petogodišnji mandat kao prvi komunista na položaju predsednika i premijera Kipra i jedini je komunista šef države u Evropskoj uniji. Radije govori ruski nego engleski. Ovaj 67-godišnji levičar ne usteže se da Nemačku povezuje sa „neokolonijalizmom” i da kritikuje pritiske evropskih moćnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kao branitelj „radničke klase” kaže da je uspeo da isposluje nešto blaže uslove spasilačkog plana koje međunarodni kreditori postavljaju Kipru za izlazak iz krize. Kada je preuzimao vlast obećao je da će ponovo pokrenuti pregovore sa Turskom oko kiparskog problema, ali će nasledniku ostaviti da rešava stvar sa „nadmenim i ciničnim” turskim liderima.
Kao rezultat sistemske krize evrozone, domaćih strukturnih problema i direktne povezanosti bankarskog sektora sa grčkom krizom, Kipar tone u ekonomsku depresiju. Prošlog juna zatražili ste pomoć od „trojke” međunarodnih kreditora, ali memorandum o pomoći od 17,5 milijardi evra još nije potpisan. Da li će biti potpisan u martu, posle predsedničkih izbora 17. februara?
Način na koji se EU suočava sa krizom niti je najbolji niti je onakav kakav bi trebalo da bude. Prebacivanje tereta krize na pleća nižeg i srednjeg sloja koči napredovanje društva. Posle izbora (francuskog predsednika Fransoa) Olanda situacija se nešto poboljšala. Nažalost, „trojka” i sada primenjuje iste procedure iz prošlosti. Mi se borimo da očuvamo status radničke klase pošto nas je ona i izabrala, ali bez obzira na to ljudi moraju da se žrtvuju. Kipar je žrtva bankarske krize.
Došli smo do memoranduma sa „trojkom” koji je drukčiji od onih sa Portugalijom, Irskom i Grčkom. Nije toliko oštar. Očekujemo da će sporazum sa „trojkom” biti potpisan svakako početkom ili sredinom marta, a mi već primenjujemo najveći deo najvažnijih dogovora.
Nemačka kancelarka nedavno je tokom veoma kratkog boravka na Kipru saopštila da neće biti posebnih uslova, ali da Kipar nema drugog izbora već da sprovede ozbiljne reforme. Da li je i koliko to ostvarljivo?
Naši dogovori se ne dopadaju nekim krugovima u EU, pa su usledile optužbe za pranje novca. Ne znam šta Angela Merkel misli. Ako misli na privatizacije državnih firmi, imamo ih samo tri koje donose profit. Neki možda pogleduju i ka nalazištima prirodnog gasa u Mediteranu. Ja sam protiv neokolonijalizma bez obzira na to odakle dolazi.
Da li mislite da možete ovako da govorite zato što se niste kandidovali za nov mandat pa ulazite u sukob sa Merkelovom, za razliku od vašeg naslednika za koga sumnjam da će moći ili hteti tako da govori?
Ja sam čovek principa i vodim se svojim idejama bez obzira na to ko je preko puta. Gospođa Merkel, drugi članovi EU i ljudi iz „trojke” znaju koliko pošteno govorim. Inače, sa Merkelovom imam prijateljske odnose, ali moram da branim interese svoje države.
Kako će se ti interesi braniti kada se u Nemačkoj čuje da dobijanje spasilačkog paketa treba usloviti ozbiljnim promenama kiparskog bankarskog sistema koji, tvrde, služi kao perionica sumnjivog novca iz inostranstva, posebno ruskog. Čak se govori da Kipru ne treba dati kredite jer će od njih veliku korist imati ruski oligarsi koji su masovno prisutni na ostrvu. Šta vi kažete?
Kipar je žrtva nemačke predizborne kampanje. MMF, OECD i druge međunarodne institucije nadležne za pranje novca bile su pozvane da ispitaju stvari. Rezultati su po nas veoma pozitivni. Imamo te izveštaje. Postoje samo reči pohvale za zakone i način na koji ih primenjujemo. Jedan nemački novinar nedavno je napisao da je nepravedno optuživati Kipar za pranje novca kada je najveće pranje novca u Nemačkoj. Postoji li zemlja u kojoj se Rusi nisu aktivirali? Zar Roman Abramovič nije uložio u Britaniji milione i milione?
Da li ovakvi stavovi doprinose pritiscima sa Zapada gde vas neki optužuju da ste „ruski čovek”. Da li ti pritisci doprinose očekivanju da će vas kao predsednika levičara na izborima zameniti predsednik sa desnice?
U EU postoji praksa međusobne saradnje partija sličnih orijentacija, tako da će nemačka desnica svakako podržati kiparsku desnicu. Predstavnici tih stranaka, uključujući gospođu Merkel, već su bili na Kipru. Ali, i desničarskom predsedniku neće biti lako jer su sve partije na Kipru u skupštini odlučile da se jedinstveno brane od optužbi koje stižu iz Nemačke. Nemci se pokazuju kao protivnici Kipra.
Kipar je svojevrsno političko groblje petorice generalnih sekretara UN pre sadašnjeg, kao i nebrojenih emisara koji su pokušavali da reše kiparski problem posle turske vojne intervencije 1974. Da li je na redu Ban Ki Mun? Ima li šanse da bude rešen problem?
Zašto ne govorimo o groblju turske ekspanzionističke politike? Zato što je 37 odsto naše zemlje okupirano, a i dalje se dovlače hiljade turskih doseljenika. Sve rezolucije UN govore da je Kipar jedinstvena država, dvozonska, sačinjena od dve etničke zajednice, ali jedinstvena država, jednog suvereniteta i državljanstva. Problem što se te rezolucije ne primenjuju jeste u Turskoj. U jednom trenutku bili smo blizu rešenja, ali sada smo ponovo veoma udaljeni. Šanse za proboj su slabe.
Da li mislite da uopšte pogoršanje ekonomske situacije utiče na gubitak političkog i diplomatskog kredibiliteta koji ide u korist Turske – kako u pregovorimaa Ankare o članstvu u EU, tako i u rešavanju kiparskog problema?
Turske aspiracije prema EU mogu da prođu samo ukoliko pruže ruku Kipru i dopuste da se dođe do rešenja kiparskog problema. Nema drugog načina da Turska uđe u EU i vreme je da turski lideri to shvate. Mislim da su oni sada opijeni uspesima oko „arapskog proleća” jer Turska sebe smatra „duhovnim ocem” tih događanja. Tursko rukovodstvo se pretvorilo u cinično i nadmeno. Zato i ne reaguje i na sve na šta se obavezala prema EU, koja Tursku poziva da kiparskom problemu pristupi u skladu sa rezolucijama UN.
Jedan funkcioner Evropskog parlamenta pozvao je ovih dana Ankaru i Kipar da počnu da stvaraju zajedničku budućnost ugledajući se na Srbiju i Kosovo koji su bili u stanju da za nekoliko meseci „postignu istorijski iskorak i veliki napredak”.
Moram da od srpskih sagovornika saznam da li ima istine u ovome o čemu govori zvaničnik pominjući „istorijske korake”. Ja ne delim taj utisak. U svakom slučaju, radi se o različitim stvarima koje ne mogu da se porede.
Kipar snažno podržava proces evrointegracija Srbije, politički, dok nepriznavanjem kosovske nezavisnosti principijelno brani njen teritorijalni integritet i suverenitet. Ekonomska saradnja i drugi oblici saradnje nisu međutim na tom nivou. Šta je moguće učiniti?
Naš stav oko Kosova je principijelan. Što se odnosa tiče, slažem se sa vama jer nismo dosledni: politički odnosi su više nego dobri ali ekonomska saradnja zaista zaostaje. Zato smo ovde. Potpisivanjem memoranduma na našem prvom međuvladinog samitu daćemo pravni okvir da možemo da ojačamo sve odnose.
Boško Jakšić
objavljeno: 01.02.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
