Izvor: Politika, 25.Avg.2015, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kineska klanica akcija

Barel ispod 40 dolara. – Najjače firme u EU juče izgubile 440 milijardi funti

„Crni ponedeljak.” Tako je zvanična kineska novinska agencija „Sinhua” opisala jučerašnji stampedo investitora sa berzi u Šangaju i Šenzenu, iza koga se takva panika razlila svetom, da je samo u Evropi 300 najjačih firmi na finansijskim tržištima izgubilo preko 440 milijardi funti. Uporedo sa najvećim padom vrednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akcija u Šangaju od 2007. godine, vrednost barela nafte spustila se na najniži nivo od početka 2009 (ispod 40 dolara), dok su ostale strateške sirovine zbirno obezvređene na cenu sa početka milenijuma. Čak je i unca zlata – klasično pribežište investitora u neizvesnim vremenima – juče pojevtinila, nakon petodnevnog rasta vrednosti. Strmoglav vrednosti zabeležila je i većina valuta zemalja u razvoju (od kazahstanske tenge do južnoafričkog randa) kao i akcije vodećih azijskih kompanija (od „Tojote” do „Samsunga”).

„Usporavanje kineske privrede i nevesela slika privrede zemalja u razvoju rastresli su finansijska tržišta širom sveta, bez znakova skorog smirivanja”, ocenio je juče „Njujork tajms”.

Jučerašnji pad vrednosti akcija na šangajskoj berzi od skoro devet odsto – kojim je obrisana sva ovogodišnja zarada – slikovito znači da je od 1.114 tamo registrovanih kompanija, 990 iskazalo gubitak vrednosti akcija od 9,9 odsto (10 odsto je plafon nakon koga se zabranjuje dalje trgovanje tog dana), dok je samo pet firmi u ponedeljak registrovalo zaradu.

Pokretač najvećeg dnevnog pada vrednosti akcija na berzi u Šangaju u poslednjih osam godina bilo je iznevereno očekivanje berzi da će Peking preko vikenda najaviti nove mere protiv daljeg klizanja juana i ubrzane bežanije kapitala (70 milijardi dolara povučeno je samo u julu). U međuvremenu, od prve zvanične devalvacije juana od 1994. godine (11. avgusta), svetske berze su – obezvređivanjem vrednosti akcija – izgubile oko pet biliona dolara.

Berzanska nervoza drastično je narasla nakon izveštaja krajem prošle sedmice da kineska prerađivačka industrija, okosnica rasta druge najjače ekonomije sveta, beleži najsporiji rast u poslednjih šest i po godina. Iza toga, u petak su berze javno očekivale nove poteze Pekinga: posebno injekciju novih milijardi radi stabilizacije kursa i snižavanje obaveznog nivoa rezervi banaka. Umesto toga, kineski establišment dozvolio je prvi put tamošnjim bogatim penzionim fondovima da investiraju na berzama!

Berze su stoga juče popisale „kineske zagonetke” čiji efekat na svetsko finansijsko tržište, ali i globalnu privredu, za sada nije moguće dokučiti.

Da li je centralna banka Kine odustala, barem u ovom trenutku, od daljih intervencija na tamošnjem finansijskom tržištu? Hoće li juan pasti još niže? Kakve su šanse da Kina ostvari ranije najavljeni privredni rast od sedam odsto u 2015? Možda je privredni rast Kine danas mnogo niži od 6,6 odsto, koliko je ostvareno u julu?... Ove i druge slutnje podstakle su dramatičnu rasprodaju akcija svih mogućih vrsta na berzama od Šangaja, Seula i Sidneja, do Frankfurta, Londona i Volstrita.

„Kina je podstrekač makropanike, sve liči na azijsku krizu pred kraj prošlog veka”, ocenio je juče Rojters.

Dramatičan uticaj koji tekuća privredno-finansijska previranja u Kini imaju na dobar deo ostatka sveta nije neočekivan. Naime, kineska privreda čini 15 odsto globalne ekonomije i ostvaruje četvrtinu svetskog BDP-a, prenosi jučerašnji „Fajnenšel tajms” podatke MMF-a.

U međuvremenu, brojne zemlje u razvoju – tesni poslovni partneri u kineskom silovitom privrednom zaletu od početka milenijuma, već broje „žrtve”. Grupacija zemalja u razvoju, gde inače živi šest od sedam milijardi stanovnika planete, trenutno su opterećene spoljnim dugom od preko 4,5 biliona (sve jačeg) američkih dolara. Oslabljena nacionalna valuta Kine za te zemlje znači da će njihov izvoz tamo biti sve skuplji, vraćanje duga sve teže, dok bi „azijski tigar” mogao da iskaže osetno smanjenu tražnju sirovina – posebno nafte i ruda iz nekadašnjeg „trećeg sveta”.

Berze posebno brine to što se jučerašnja klanica akcija dogodila u letnje vreme smanjene trgovine i pre septembarske odluke američkih Federalnih rezervi o daljem kursu osnovne referentne kamatne stope u SAD.

Strepnju od sledeće velike globalne finansijske krize podstiču najmanje dva faktora: jedan da se ne vidi šta bi trenutno podstaklo globalni privredni rast, i drugi – podatak da je sa finansijskih tržišta zemalja u razvoju (ne samo Kine) u poslednjih 13 meseci izmešteno preko 1.000 milijardi američkih dolara, što je gotovo dva puta više nego na početku prethodne krize 2008–2009. godine.

Nastavak na Politika...