Izvor: Politika, 25.Avg.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crni ponedeljak
Sunovrat vrednosti akcija na kineskim berzama u ponedeljak samo je još jedan povod da se svet pozbavi bogatima. Siromašni su kolateralna šteta u toj priči. Svetski mediji uveliko nariču nad gubicima koje je svetskim kompanijama napravio najveći pad vrednosti akcija od izbijanja finansijske krize 2008. Prvi izveštaji pokazuju da je samo u Evropi 300 najjačih firmi na finansijskim tržištima izgubilo više od 440 milijardi funti. Usledila je vest da je Vang Đenlin, najbogatiji Kinez, osnivač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i predsednik konglomerata „Dalijan Vanda”, izgubio 3,6 milijardi dolara tog crnog ponedeljka.
Kad bogati gube novac, ostatak sveta i te kako ima razloga za strah i posle crnog ponedeljka svi se pitaju kakve će biti posledice po globalnu ekonomiju.
Finansijski derivati, terminski ugovori, valutni svop, kamatni svop, hedžing, trgovanje indeksima, forvardsi, fjučersi… suštinski su samo virtuelni vrednosni proizvodi koje je „neko” proglasio tačno određenom vrednošću i o tome izdao sertifikat. Drugi su to prihvatili i – eto trgovine i šanse za zaradu. Neki bi rekli da je na sceni kocka. Kako za koga. Nekom se posreći, drugi izgube pare. Međutim, berza ima i drugu stranu medalje – vuče na dno i one koji se nisu kockali, a to su svi zaposleni u kompanijama čija se vrednost preko noći strmoglavila, a o posledičnom uticaju na svetsku privredu da i ne govorimo. Tome nas je već naučila hipotekarna kriza 2008. godine nastala u Americi kada je pukao prenaduvani investicioni balon koji se temeljio na očekivanjima da će sutra nešto vredeti mnogo više nego danas. Iako američka privreda sada beleži rast, ostatak sveta se još nije oporavio od domino efekta koji je izazvalo pucanje tog dužničkog balona.
Stručnjaci će reći da je berza beskrajno korisna, jer obezbeđuje kompanijama da dođu do novca za dalji rast. Ali, samo za tu namenu. Špekulacija se isključuje.
Gubici na berzi nisu tuđa specijalnost. Berzanska metla čistila je i na našim prostorima. Mirko Todorović, direktor konfekcije „Todor” iz Vrnjačke Banje, 2010. godine izjavio je da je kao zvečka pukao na berzi. Otvoreno je, kaže, priznao i svojim zaposlenima i članovima svoje porodice da je bio lakoveran. On, koji je znao kako se teško dinar zarađuje, u životu nije igrao igre na sreću, niti je znao da popuni sportsku prognozu, pao je na priče o lakoj zaradi.
Teško da će svet i posle kineskog crnog ponedeljka izgledati drugačije. Bogati će ostati bogati, možda će se neko ubiti zato što više nema 56 nego „samo” 43 milijarde, ali siromašni će ostati onakvi kakvi su i bili. Oni koji profit traže na berzi, to će činiti i ubuduće. Neki će reći da su hartije od vrednosti otuđile svet od stvaranja nove vrednosti. Od proizvodnje. Da postoje paralelni svetovi. Oni u kojima se živi od privrede i što se zvanično računa u bruto domaći proizvod i sveta virtuelne trgovine novcem u kome nastaju i nestaju milijarde, koje pak nisu virtuelne.
