Izvor: S media, 11.Jun.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidatura za EU „na ledu“ zbog Kosova
Savet ministara spoljnih poslova Evropske nije verovatno će na zasedanju u ponedeljak, 14. juna dati "zeleno svetlo" za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Srpska kandidatura za članstvo u EU takođe će biti među temama razgovora u Luksemburgu.
Međutim, koliko znam, pojedine zemlje članice Unije smatraju da bi trebalo prvo sačekati da Međunarodni sud pravde donese mišljenje o nezavisnosti Kosova, kako bi tek nakon bile spremne >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da podrže prosleđivanje kandidature iz Saveta ministara ka Evropskoj komisiji. S druge strane, Mađarska smatra da je to tehničko pitanje i da srpsku aplikaciju za članstvo treba proslediti odmah. Budimpešta snažno podržava što brži ulazak Srbije u EU i čini sve što može da do toga dođe. Kulturna autonomija koju je Srbija spremna da garantuje Mađarima u Vojvodini I, s tim u vezi, direktni izbori za Nacionalni savet, najpozitivniji je događaj u regionu u vezi položaja mađarske zajednice, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Danas ministar spoljnih poslova Republike Mađarske Janoš Martonji.
Ministar Martonji boravio je prethodna dva dana u Beogradu i Subotici gde se sreo sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i liderima vojvođenskih Mađara. To je bila njegova prva međunarodna poseta u svojstvu novog šefa mađarske diplomatije, čime su zvanična Budimpešta i on lično želeli da iskažu privrženost što boljim odnosima sa Srbijom.
Kakva je pozicija Mađarske prema evropskoj integraciji Srbije i da li će te vi, na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova EU, 14. juna u Luksemburgu, glasati za početak ratifikacije ŠP?
- Naša pozicija je potpuno jasna. Mi u potpunosti podržavamo proces proširenja Evropske unije, a to svakako podrazumeva i pristupanje Srbije. Mislimo da je veoma važno da dinamika procesa bude očuvana, i da postoji jasna poruka zemljama ovog regiona da je perspektiva njihovog članstva u EU potpuno izvesna. Što se tiče ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, mislim da će na zasedanju Saveta za spoljne poslove, u ponedeljak, 14. juna, kojem ću ja po prvi put prisustvovati, biti dato „zeleno svetlo“ za početak tog procesa u parlamentima država članica Unije. Mađarska će biti jedna od prvih zemalja koje će ratifikovati ŠP sa Srbijom. Tu je i pitanje kada će Evropska komisija moći da počne s radom na donošenju mišljenja o spremnosti Srbije za članstvo u EU, a na osnovu kandidature koju su srpski zvaničnici podneli decembra prošle godine. Odluka o stavu Saveta ministara u vezi s tim još nije doneta. To će, takođe, biti među temama naših razgovora u Luksemburgu. Koliko znam, neke države članice su uzdržane prema ideji da se kandidatura Srbije, ovog trenutka, prosledi Evropskoj komisiji. Mađarska podržava da do toga dođe što pre, ako može - odmah, ali videćemo šta će biti rezultat razgovora. Mi ćemo nastojati, koliko god možemo, da se proces ubrza. Snažno ćemo podržavati Srbiju i sada i ubuduće, a posebno efikasno ćemo moći to da činimo dok budemo predsedavali EU, u prvoj polovini 2011. godine.
Koji su to, zapravo, razlozi što se iznova usporava razmatranje kandidature Srbije za članstvo u EU?
- Pa, pojedine zemlje članice smatraju da bi bilo razumno prvo sačekati da Međunarodni sud pravde donese mišljenje o nezavisnosti Kosova, i one će tek nakon toga biti spremne da podrže prosleđivanje kandidature iz Saveta ministara ka Evropskoj komisiji. Koliko znam, to je ključna stvar. Mađarska nije jedna od tih zemalja. Mi smo uvereni da je to u suštini tehničko pitanje i da Komisiji treba dati priliku da, što pre je moguće, počne da radi na izradi mišljenja, jer to je vrlo kompleksna materija, treba pripremiti Upitnik, Srbija treba da odgovori na njega, Komisija mora da razmotri te odgovore... Moj čvrst stav je da što pre Savet ministara omogući Komisiji da radi svoj posao, ceo proces će biti i brže završen.
Moram da vas pitam, još preciznije, koje to države članice usporavaju kandidaturu Srbije?
- To ćemo saznati 14. juna u Luksemburgu. Prema mojim saznanjima, ima nekih zemalja, ali još ne mogu tačno da znam koje su, i koliko ih je, da li je jedna, dve, tri ili više njih, i ne bi bilo korisno da govorim o detaljima pre nego što sve budemo precizno i zvanično utvrdili.
Kakvo je vaše mišljenje o povezanosti pitanja Kosova i nastavka evropskih integracija Srbije?
- Uveren sam, i to je moj stav i stav Republike Mađarske, da je prosleđivanje aplikacije Komisiji isključivo tehničko pitanje, koje ne treba na bilo koji način povezivati s mišljenjem Međunarodnog suda pravde, odnosno s Kosovom. A, da li postoji veza između pitanja Kosova i članstva Srbije u EU, to je već opštija tema. Mislim da sve strane treba da načine napor da neslaganja između zvaničnog Beograda i 22 zemlje članice EU o kosovskom statusu ne utiču na brzinu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Neke zapadne diplomate, ministri i ambasadori, upozoravali su poslednjih dana da bi insistiranje Srbije na novim pregovorima o statusu Kosova nanelo štetu njenim evropskim ambicijama.
- Kada sam rekao da sve strane treba da načine napor, mislio sam i na to da Srbija ne bi trebalo da kosovsko pitanje „stavlja nasred stola“, da usmerava opštu pažnju na tu temu. Svi znamo da su procene i pozicije o toj stvari različite, da je u vezi statusa Kosova na snazi ona čuvena formula „slažemo se da se ne slažemo“ i, ako želimo da ubrzamo proces ulaska Srbije u EU, to pitanje ne bi trebalo stavljati u fokus pažnje. Što se Mađarske tiče, u našem je nacionalnom interesu da Srbija što pre postane članica EU, mi ćemo učiniti sve što možemo da se to desi, i verujemo da neslaganja o Kosovu ne bi trebalo da suštinski ometaju taj proces.
Kako ocenjujete položaj Mađara u Vojvodini i nedavne izbore za Nacionalni savet te manjinske zajednice?
- Mislim da je vaša zemlja načinila jedan izuzetno važan napredak organizovanjem direktnih izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Time je omogućena i garantovana kulturna autonomija za te zajednice, uključujući vojvođanske Mađare. Veoma smo zadovoljni razvojem događaja i rezultatima tih izbora. Ovo je, verujem, u mnogo godina najpozitivniji događaj u vezi mađarske zajednice u svim zemljama susedima Mađarske. Videćemo kako će Nacionalni savet funkcionisati, razgovarao sam juče u Subotici s prijateljima iz te institucije i nadam se najboljem. Druga stvar je autonomija Vojvodine, gde je takođe napravljen važan korak napred, usvajanjem Statuta. To nije pitanje za Republiku Mađarsku, želim to da naglasim, ali na nekom opštem nivou, na evropskom nivou, mislimo da su decentralizacija i regionalizacija dobri procesi za svaku zemlju, pa i za Srbiju.
Da li će biti nekih institucionalnih veza Nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara i Republike Mađarske?
- Da li će biti zvaničnih odnosa, to u ovom trenutku ne znam. Mi imamo razne vrste kontakata s raznim organizacijama mađarske dijaspore iz celog sveta. Znate, nekada smo imali Forum za saradnju političkih organizacija mađarskih zajednica iz susednih zemalja, i taj forum će ponovo početi s radom. Nacionalni savet je zadužen za kulturnu autonomiju, princip koji su nedavno zajedničkom deklaracijom podržali predsednici Srbije, Hrvatske i Mađarske Boris Tadić, Ivo Josipović i Laslo Šoljom. Mi sada treba da se fokusiramo na poboljšanje života ljudi, individua, na njihovu sreću, da zaboravimo na teritorije, na granice. Treba da shvatimo da države i vlade nemaju vlasništvo nad građanima. Građani, ljudska bića, imaju svoja neprikosnovena prava i slobode, što je mnogo važnije od teritorija i sličnog. To je naša filozofija. Ne želimo da iznova otvaramo razna istorijska pitanja, teme granica, to su završene stvari.
Znači li to da je i Trijanonski sporazum, kojim je Mađarska svedena u današnje granice, takođe stvar prošlosti, da ta tema neće biti iznova aktuelizovana?
- To jeste stvar prošlosti, Versaj je stvar prošlosti. Pa, toliko je bilo mirovnih sporazuma u istoriji Evrope koji su nekoj od umešanih strana doneli zadovoljstvo, a nekoj značili tragediju. Brojni su takvi primeri i zar sada treba svaki od tih sporazuma da činimo temom naših političkih debata, opterećenjem za odnose naših država? Nikako. To je istorija. Oni koji govore da treba izvršiti reviziju Trijanonskog sporazuma, u stvari govore potpune besmislice. Žao mi je, ne želim da uvredim ikoga, ali to jeste tako. Mi smo protiv revizije stvari koje pripadaju prošlosti. Mi smo bili i ostali privrženi očuvanju kulturnog i lingvističkog identiteta mađarske zajednice, i to je sve. Reč je o konceptu ljudskih i građanskih prava, koji nema apsolutno nikakve veze s pitanjima teritorija i granica.
