Izvor: TvojPortal.com, 01.Dec.2011, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidat za “Lazu Lazarevića”
(Izvor: GlasRusije) Da je neko pre 11 godina u Srbiji rekao da će EU biti ozbiljno poljuljana, da će je Rusija i Kina finansirati i da će nemački vojnici sa Austrijancima pucati na srpske civile, dobio bi verovatno uput u kliniku “Laza Lazarević”. Zbog dogmatskog pristupa, u kome je EU još uvek raj koji se ne dokazuje, državna politika Srbije danas je tek dijagnoza, a ne logički osmišljena veština mogućeg. Deveti decembar zbog toga će ostati pre svega ostalog dan kada je Slobodan Milošević prvi put pobedio na izborima.
Predstavnici bivših radnika kompanije Sever, koja je austrijskom ATB-u prodata po posebnom programu vlade Srbije i ubrzo upropaštena, obelodanili su da je bivši ministar spoljnih poslova Vuk Drašković od poslovodstva svojevremeno tražio da po svaku cenu olakšaju prodaju fabrike, kako bi što hitnije i povoljnije bila prodata Austrijancima.
Predstavnici radnika tvrde da je Drašković ljude iz Severa zvao telefonom iz hotela u Beču, gde je kafenisao s Mirkom Kovačem, većinskim vlasnikom kompanije ATB. Pretio im je i pozivao se na “više državne interese”.
Sever nije prodat "u državnom interesu" za oko 300.000 evra, kako je planirano, nego za nešto više od 4 miliona. Ali, i to je višestruko niža cena od realne. Novi vlasnik iz Austrije, kome je Sever trebalo da bude ulaznica za kupovinu rudarskog centra u Boru, ubrzo je ugasio većinu proizvodnih programa. Polovne mašine, koje je odnekud dovozio, knjižio je kao milionske investicije, a onda ih bacao u staro gvožđe. Rasprodao je predstavništva u inostranstvu i otpustio hiljade radnika, ali ta katastrofalna privatizacija nikada nije poništena.
Slučaj fabrike Sever, u kome je i Mlađan Dinkić imao istaknutu ulogu, paradigma je srpske evroatlantske politike. Smatralo se i još uvek se smatra da za članstvo države u EU treba žrtvovati sve, pa i samu državu. Srbija je jedina zemlja koja treba da iščezne, da bi ušla makar u predsoblje Brisela.
Da je neko pre 11 godina u Srbiji rekao da će EU biti ozbiljno poljuljana, da će je Rusija i Kina finansirati i da će nemački vojnici sa Austrijancima pucati na srpske civile, dobio bi verovatno uput u kliniku “Laza Lazarević”. Zbog dogmatskog pristupa, u kome je EU još uvek raj koji se ne dokazuje, državna politika Srbije danas je tek dijagnoza, a ne logički osmišljena veština mogućeg.
Srpska politika danas nema odgovor na izazove prekomponovanja EU. Cilj srpske politike je EU od pre 15 godina. A ona više nije ista, kao u vreme kada je cilj srpske politike postavljen ili nametnut, kako vam drago.
Kada geostratezi danas najavljuju raslojavanje EU na nekoliko višedržavnih regiona, a Srbija bi prema tim projekcijama trebalo da se nađe u “nemačkim” Sjedinjenim Evropskim Državama, niko ne govori o srpskim uporištima te moguće, nove evropske realnosti.
Vlast u Srbiji previše puta do sada je pucala u državnu nogu. Začudo, i Srpska napredna stranka, koja će joj biti najkrupniji izazov na izborima, politiku zasniva na nedokazivoj briselskoj dogmi. Njeni lideri takođe obećavaju evropsku budućnost, koja takva nikada neće doći.
Sa višedecenijskim zakašnjenjem, oni govore o saradnji sa susedima, koja bi valjda trebalo da se podrazumeva, a ne ističe kao predizborni adut. Zamislite srpskog lidera, koji u Podgorici, koja je odavno priznala albansku državu na teritoriji Srbije, saopštava da će se Srbija ubuduće baviti isključivo sobom, a ne Crnom Gorom Mila Đukanovića koja se već bavila Srbijom!
To je potpuno ista geopolitička frekvencija, na kojoj je Boris Tadić već avansirao Albancima i NATO paktu obećanje da neće vojno braniti teritoriju svoje države. Zar će se Srbija, zbog članstva u EU i NATO paktu, tako olako odreći Srba iz Crne Gore?
Bliži se 9. decembar, dan kada će EU odlučiti hoće li Srbija i zvanično postati kandidat za člana. Trenutni uslov je “normalizacija” odnosa sa nezavisnom Prištinom. Ako je bilo kome u Srbiji za utehu, Sever nije potpuno bankrotirao. Kupila ga je nedavno jedna kineska kompanija, zajedno sa celim austrijskim ATB-om koji se našao u sličnom, jadnom stanju.
Srbija na KiM još daje znake života, ali uskoro neće moći da nastavi svoj evroatlantski marš. Niti je Srbija s početka tog marša ista država, niti je adresa prema kojoj ide ista od pre 10 ili 15 godina. Jedini način da ona nastavi veroatlantski put spasenja dogme kojoj veruje, jeste prihvatanje istine da je albansko Kosovo evropska oaza za Srbe i ostale nealbance, kada to već nije Brisel za sve njih zajedno! Ta istina jednako je stvarna kao i ekonomski preporod Severa koji su nudili ministar Drašković i austrijski ATB.
I da... Devetog decembra 1990. godine Slobodan Milošević pobedio je na prvim posleratnim izborima u Srbiji, tek da se ne zaboravi.
Branko Žujović
politikaeuSrbijaevropska unija
