Izvor: Blic, 18.Jul.2013, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate u Srbiji najviše u Evropi
Ograničavanje kamatnih stopa na kredite, bankarskih provizija i naknada, inicijativa je za koju će Demokratska stranka tražiti podršku i ostalih partija u parlamentu. Tako bi se našao način da i u Srbiji bude donet zakon o ograničenju kamatnih stopa i provizija, što već postoji u EU i okruženju. Klikni za uvećanje (+)
Na okruglom stolu DS o načinu ograničavanja cena bankarskih usluga Dragan Đilas, predsednik DS, rekao je da će ta stranka predložiti set mera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za zaštitu bankarskih klijenata za koje bi mogao da bude postignut konsenzus u parlamentu, jer je to, kako je istakao, važna stvar koja bi trebalo da bude “daleko iznad stranaka”.
- Neophodno je uvesti ograničenja na enormne zarade koje poslovne banke ostvaruju na srpskom tržištu, i to u uslovima krize i pada standarda - rekao je Đilas.
Kamatne stope privredi su oko 17 odsto, a ni mnogo jača privreda od naše, ukazao je Đilas, ne bi mogla da izdrži da iz obrtnog kapitala izvuče skoro 30 milijardi za pet godina.
A upravo juče Udruženje „Efektiva“ je podnelo i prvu krivičnu prijavu protiv jedne banke jer je klijentu samo posle dve rate otplate kredita jednostrano promenila kamatnu stopu.
- Ali nije samo to problem, već i zelenaške zatezne kamate koje u pojedinim slučajevima idu i 0,5 odsto dnevno, i to za kredit koji je vezan za evro - ukazao je Dejan Gavrilović iz „Efektive“. Da nešto nije u redu na relaciji banke i klijenti, smatra i Dušan Uzelac, direktor portala kamatica.com, koji je na to ukazao da je više građana spremno da tuži banku nego da reprogramira kredit.
„Politički dil“
Sprovođenje samovolje banaka, kako je ukazao Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, zapravo potiče iz političkog dila, a to je i dovelo do propasti privrede Srbije.
- Banke su najveći direktni krivac što privreda ne postoji - ukazao je on i kao primer političkog dila naveo subvencionisanje kredita na koje su banke, kako je istakao, uz pomoć države “profitirale oko 340 miliona evra”.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
