Izvor: Politika, 14.Jun.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakve će signale EU poslati Merkelova
Da li bi eventualni dogovor s Prištinom u nastavku dijaloga 23. juna, eventualna odluka premijera Vučića da ide na komemoraciju u Potočare 11. jula, ali i učinak srpske diplomatske ofanzive, bili dovoljni da nemačka kancelarka Angela Merkel 8. jula iz Beograda pošalje signal Briselu da na jesen treba otvoriti prva poglavlja sa Srbijom?
Na to pitanje zasad nema sasvim odlučnog odgovora. Ukazuje se da za otvaranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poglavlja pored političkih uslova postoje i oni tehničke prirode.
Setimo se da je nemačka kancelarka u leto 2011. tadašnjem predsedniku Borisu Tadiću ostavila listu zahteva i direktno rekla da traži ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova.
Srbija je u poslednje vreme vodila izuzetno živu diplomatsku akciju, ne bi li ubedila EU da je ispunila svoje obaveze, te da je krajnje vreme za otvaranje poglavlja. Premijer je putovao, pored Brisela, i u Vašington, Berlin, Tiranu, Sarajevo, predsednik Tomislav Nikolić učestvovao je na samitu lidera regiona „Brdo–Brioni” u Budvi, sprema se u Sarajevo, a ovde su ugošćeni i brojni evropski predstavnici kako bi im se predočilo šta je sve urađeno.
Pre nekoliko dana izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i blizak saradnik Merkelove Dejvid Mekalister izjavio je u Beogradu da će 23. jun biti važan za normalizaciju odnosa, ali i za otvaranje pregovaračkih poglavlja ove godine.
Tada se na stolu, kako saznajemo, očekuju četiri ključne teme. Prva – telekomunikacije, odnosno zahtev Kosova za dodelu pozivnog telefonskog broja, bez obzira na to što prištinske vlasti ne dozvoljavaju „Telekomu” da radi na severu Kosova. Predlog je da Kosovo dobije pozivni broj, s tim da Srbi telefonske brojeve na teritoriji Srbije mogu da pozivaju bez okretanja dogovorenog pozivnog broja. Druga tema je energetika, unutar koje se od Beograda očekuje da Prištini prepusti upravljanje jezerom Gazivode. Treća, i za Beograd najvažnija tema, jeste formiranje Zajednice srpskih opština, pri čemu Beograd ne pristaje da ta zajednica liči na nevladinu organizaciju, a zapadu je bitno da ne liči na Republiku Srpsku. Četvrta tema je uklanjanje Parka mira s mosta na Ibru, s tim da postoji ideja da preko mosta na Ibru idu automobili, ali da to ipak bude pešačka zona.
Na pitanje da li bi eventualni popustljivi koraci (pomenuti na početku teksta) odobrovoljili Merkelovu kada je reč o daljoj srpskoj EU integraciji, Aleksandar Senić, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, odgovara da ne možemo očekivati otvaranje poglavlja sve dok ne završimo akcione planove za poglavlja 23 i 24, o pravosuđu i vladavini prava „I bez obzira na dogovore 23. juna i na odlazak u Potočare i na snažnu diplomatsku ofanzivu, ako mi ne ispunimo ono što su tehnički uslovi – izrada kvalitetnih planova za poglavlja 23 i 24, ne možemo očekivati otvaranje pregovora po poglavljima. Ne samo na jesen, već sve dok ne završimo taj posao, odnosno dok Evropska komisija ne odobri nacrte akcionih planova i oni ne budu usvojeni u parlamentu i vladi”, naglašava Senić.
Na naše podsećanje da je zemlja predala treće nacrte s nadom da EK neće više imati primedbe, Senić kaže: „Aleksandar Vučić je komesaru Johanesu Hanu predao treće nacrte akcionih planova. Već sutradan su te verzije akcionih planova bile bajate, jer su već sutradan unapređivane, tako da smo još daleko od njihove konačne verzije, a to je preduslov svih preduslova.”
I Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, takođe ukazuje na značaj vladavine prava. „Za otvaranje prvih poglavlja nisu važni samo politički uslovi, kao što je poglavlje 35, koje se tiče Kosova i dijaloga s Prištinom. Jednako su bitne unutrašnje reforme u promovisanju vladavine prava, nezavisnosti regulatornih tela. Stoga mislim da je jesen možda ipak isuviše rani termin da bismo govorili o otvaranju poglavlja, ali možemo govoriti o terminu do kraja godine, što je ispravnije”, kaže on.
Cvetićanin smatra da se, bez sumnje, u narednih mesec dana može očekivati intenziviranje diplomatskih aktivnosti u regionu. Tu pre svega misli na nemačko-britansko-američku inicijativu koja se tiče odnosa među državama na ovom prostoru, a ima nekoliko pojavnih oblika. Jedan od njih je eventualno pokretanje rezolucije o Srebrenici u SB UN od strane Velike Britanije, drugi je u vezi s pregovorima u Briselu pod nemačkim patronatom, a treći bezbednosna inicijativa, o čemu je, kako kaže, bilo reči prilikom Vučićeve posete SAD.
Na Srbiji je, prema njegovom mišljenju, da se razumno postavi prema tim inicijativama. Ona nema razloga da vuče nagle i radikalne poteze i da u ovom momentu radikalizuje sopstvenu poziciju, jer treba da imamo na umu da ne prestaju kontakti između EU i SAD, s jedne, i Rusije, s druge strane. „Optimalno bi bilo da nastavi da pažljivo balansira svoju politiku, zadržavajući svoje strateške ciljeve – članstvo u EU, ali i korektne odnose s ostalim svetskim silama”, smatra Cvetićanin, koji ukazuje i da, pored sugestija koje se Srbiji upućuju kad je reč o njenoj politici prema regionu, postoje i znakovi spremnosti da joj se čine i neki ustupci, kao što je hapšenje Nasera Orića, odgovornog za zločine nad Srbima tokom rata u Srebrenici, i njegovo eventualno izručenje Srbiji.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
