Izvor: B92, 04.Jan.2013, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive azilanti u Srbiji
Beograd -- MUP je u 2012. otkrio 15.000 ljudi koji su ilegalno pokušali da pređu granicu na putu ka EU. Procenjuje se da je još najmanje toliko ljudi ostalo neotkriveno.
Postojeći centri za azil u Bogovađi i Banji Koviljači imaju manje od 300 mesta. U postupak za azil u Srbiji ulazi znatno više ljudi, a u zimskim danima, najviše ih je prepušteno sebi.
U Centru za azil u Bogovađi azilanti imaju krevet, tri obroka dnevno i tople prostorije. Ali, izvan ograde ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << centra još je mnogo onih koji se od zime kriju u šumi i napuštenim vikendicama.
"Ovde sam već mesec i po dana. Spavam u jednoj napuštenoj kući, tu nas je desetoro. Za to vreme nisam se ni istuširao. Hladno je, pada kiša, a ja čekam lepo vreme, hoću da idem dalje, hoću da idem u Italiju", kaže jedan Sirijac.
U Centru za azil smešteno je više od 260 ljudi, iako je kapacitet tek 150 mesta. Ali, iako se učionice i prostorije za dnevni boravak pretvaraju u spavaonice, to i dalje nije dovoljno da se smeste svi. Zato je Komesarijat za izbeglice ponudio meštanima 50 evra mesečlno za svakog migranta kojeg prime. U međuvremenu, nadležnima u centru ostaje samo da prate šta se dešava izvan kapije centra.
"Dozvolimo im da tokom dana uđu, da uzmu vode, da se higijenski doteraju, iako nemamo uveče mesta za njih. U deset uveče moramo im uskratiti gostoprimstvo, jer se tada centar zatvara. To je jedan nezahvalan posao i nezahvalna uloga svih nas ovde", kaže Stojan Sjekoća, direktor Centra za azil u Bogovađi.
Azilanti većinom završe na subotičkoj deponiji, gde čekaju poziv krijumčara. Hrane se onim što pronađu i žive u improvizovanim šatorima.
"Imamo puno problema. Krenuo sam za Nemačku, a sada sam ostao bez para. Nemamo ni hrane. Imamo problema i sa policijom, maltretiraju nas, traže nam novac i prete deportacijom", kaže jedan Avganistanac.
U komesarijatu za izbeglice kažu da se broj migranata koji prolazi kroz Srbiju ne smanjuje, a da okolnosti u svetu ne daju razloga za verovanje da će se u narednim godinama njihov broj smanjivati. Zato u ovom trenutku ne postoji procena koliki su kapaciteti potrebni za prihvat u centrima za azil.
"Da ste me pitali pre dve godine, ja bih vam rekao još sto. Da ste me pitali proletos, rekao bih još jedna mala Bogovađa i dovoljno je. Ja sad ne znam odgovor. Ja sada ne znam odgovor jer to nije nešto što je predvidivo", kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice.
Prema poslednjim podacima UN-ovog komesarijata za izbeglice, samo Siriju je zbog građanskog rata napustilo oko pola miliona ljudi, za koje se ne očekuje da će se ikada vratiti. Svoje zemlje napuštaju stanovnici velikog broja zemalja od srednjeg istoka do Severne Afrike, pa se i Evropa u godinama koje dolaze sprema da prihvati novi talas imigranata.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
