Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Dec.2022, 13:37
Kako upravljamo građevinskim otpadom? (AUDIO)
Stalnim porastom stanovnika na planeti generiše se sve više otpada. Istovremeno više se i gradi, raste potražnja za građevinskim materijalom ali se i ruši pa velike količine građevinskog otpada završavaju na deponijama. Građevinski otpad i otpad od rušenja čini više od trećine ukupnog otpada koji se stvara u Evropskoj uniji. Poslednjih godina kod nas imamo ekspanziju gradnje, mnogo se gradi ali i ruši pa velike količine građevinskog otpada završavaju na deponijama, pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << puteva, u prirodi a mnogo toga se može ponovo iskoristiti.
Na deponijama završavaju materijali kao što su beton, opeka, drvo, staklo, metali i plastika, tačnije sav otpad nastao izgradnjom i rušenjem objekata i infrastrukture, kao i planiranjem i održavanjem puteva. Reciklažom se to sve može ponovo iskoristi i na taj način sačuvati i uštedeti resurse ali i zaštititi životnu sredinu.
Prema rečima predsednika Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu Dejana Bojovića njihove procene su da se u Srbiji godišnje stvori oko 100 miliona tona građevinskog otpada koji ne nastaje samo rušenjem i građenjem nego i velikim infrastrukturnim radovima kao što su izgradnja puteva, železnica kao i drugi infrastrukturni radovi poput izgradnje vodovoda, kanalizacije i tako dalje, tako da je količina otpada koji se kod nas stvara ogromna:
Od bačenog građevinskog otpada može se iskoristiti gotovo sve. Beton se može iskoristiti 100%, mogu se iskoristiti kablovi, staklo, PVC, opeka pa čak i zemlja iz iskopa bi mogla da se upotrebi za remedijaciju tla, kaže Bojović i dodaje da mi ne koristimo ništa, jer upravljanje građevinskim otpadom praktično ne postoji:
Bojović smatra da uređenjem upravljanja građevinskim otpadom možemo značajno smanjiti uticaj na životnu sredinu:
Nedavno je Srpska asocijacija za rušenje dekontaminaciju i reciklažu, koja je član Evropske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu EDA i Evropskog instituta za dekontaminaciju organizovala 4. Međunarodnu konferenciju ”Navike, praksa i pravila” na kojoj su predstavljeni primeri dobre prakse u razvijenim zemljama Evropske unije, kako se postupa sa građevinskim otpadom i kakva su iskustva zemalja u svetu i gde smo mi.
Konferenciju smo nazvali ”Navike, praksa i pravila” jer imamo vrlo loše navike da sav građevinski otpad bacamo, praksa nam je samim tim vrlo loša a ne postoje ni pravila, objašnjava predsednik asocijacije Dejan Bojović.
Prema njegovim rečima, asocijacija se trudi da postavi temelje jedne nove prakse koja će koristiti građevinski otpad za stvaranje novih proizvoda koji će se dalje upotrebiti. Reč je o jednoj novoj industriji. Četvrta industrijska revolucija je nastala na jednoj vrlo prostoj stvari a to je da od otpada putem reciklaže dobijemo novi materijal, čime otpad, u ovom slučaju građevinski, pretvaramo u dragocenu sirovinu i čuvamo prirodne resurse dodaje on:
Prvi koraci u rešavanju problema upravljanja građevinskim otpadom, kako ogromne količine ne bi završavale na deponijama a da istovremeno i sačuvamo prirodne resurse i životnu sredinu je izmena zakonske regulative. Sve loklane samouprave treba da izmene svoje planove upravljanja otpadom jer ni jedna lokalna samouprava u Vojvodini kao ni u Srbiji nemaju Plan za upravljanje otpadom od rušenja i građenja. Ono što je takođe važno je školovanje kadrova koji će se time baviti, poručuje Dejan Bojović, predsednik Nacionalne asocijacije za rušenje dekontaminaciju i reciklažu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
