Izvor: RTS, 29.Maj.2015, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su se pokazali ogledni profili u stručnim školama
Od 2003. godine u srednje škole uvedeno je 70 oglednih profila. Osnovni smisao tih novina bio je što brže osposobljavanje za rad i kraći put do posla. Projekat je, sa više od 20 miliona evra, podržala i Evropska unija.
Mladi ljudi već su pokazali da imaju zlatne ruke iako se zanatu tek uče. To svedoče i vredne nagrade.
Filip Ribać dobio je nagradu "Najbolji pekar u Srbiji". "Ja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sam ovu školu upisao jer je moj deda pekar i moj tata pekar, kako bih nasledio to sve. Ovde smo stekli dosta znanja, vežbamo u pekari", priča Filip.
Nagradu "Mladi mesar" dobio je Milovan Grubanović koji, kaže, voli taj posao. "Odmah ću dobiti posao, stipendista sam", kaže Milovan.
"Prvu godinu sam završila u gimnaziji, i shvatila sam da volim da radim u laboratoriji i da me to privlači, zato sam došla u ovu školu", kaže Ana Kostić koja je dobitnica druge nagrade u prehrambenoj struci.
U oglednim odeljenjima akcenat je na praksi – pa su đaci potpuno spremni za rad. Devedeset pet odsto mesara i pekara tokom školovanja prima stipendije i posao ih nakon škole odmah čeka.
Mirjana Ratković iz Hemijsko-prehrambene škole kaže da je potražnja za stručnjacima velika, jer ih na tržištu nema, a mali procenat učenika se javlja prilikom upisa.
"Socijalni partneri se obraćaju i školi i Ministarstvu prosvete sa molbom da ih upisujemo što više", kaže Ratkovićeva.
Ipak, to ne važi za sve profile. Milorad Antić iz Foruma stručnih srednjih škola kaže da je ogromna konkurencija za četvorogodišnja zanimanja – za posao administratora, službenika osiguranja i bankarskog službenika. Za jedno mesto konkuriše, kaže, pet, a negde i deset osoba. "Međutim, retko ko je našao posao i onda su krenule studije", kaže Antić.
Produžetkom školovanja izneverava se osnovni smisao oglednih zanimanja u stručnim srednjim školama gde je školovanje đaka skuplje nego u gimnazijama.
"Mi smo do sada iz oglednog statusa isključili pet programa, ali ni za jedan razlog nije bio taj da su oni bili promašaj u konceptualnom smislu. Jednostavno je utvrđeno da za određena zanimanja nema više tako izražene potrebe na tržištu rada", kaže Radovan Živković iz Ministarstva prosvete.
Ranije se na procenu kvaliteta profila ponekad čekalo i po deceniju. Otkako je taj posao preuzeo Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja taj rok je prepolovljen.
"Sada nam je ostalo još pet ili šest oglednih profila u sistemu koji još nisu dospeli za vrednovanje i mi ćemo to uraditi u roku", ističe Jasmina Đelić iz Zavoda.
Dodaje da često ima problema sa uključivanjem poslodavaca zato što oni nemaju obavezu da učestvuju u tim istraživanjima.
U međuvremenu je urađena i metodologija za procenu obrazovnih profila čime je isključena proizvoljnost i obezbeđeno kvalitetnije planiranje novih profila.
.jpg)
