Izvor: RTS, 16.Okt.2012, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako "popraviti" srpsko pravosuđe
Reforma sudstva nije bila uspešna, ali za novu nema ni vremena ni novca, poručuju iz Ministarstva pravde. Građani, stručna javnost i strukovna udruženja već dugo upozoravaju na loše stanje u pravosuđu. Evropske unije ima konkretne zahteve - pravosuđe mora biti nezavisno, pravično i efikasno.
Izveštaj Evropske komisije ukazao je, između ostalog, i na skroman napredak u reformi pravosuđa. Ocena međunarodne zajednice, nije nam međutim rekla ništa novo. Građani, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stručna javnost i strukovna udruženja već dugo upozoravaju na loše stanje u pravosuđu. Pred novim ministrom su i novi zadaci - od uspostvavljanja nove mreže sudova do izmena zakona koji se nisu dobro pokazali u praksi. Evropska unija traži jasnu strategiju i akcioni plan, a cilj je uspešna broba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U Ministarstvu se slažu da reforma započeta 2009. godine nije bila uspešna, ali kažu da za novu nema ni vremena ni novca.
Zahtevi Evropske unije su konkretni - pravosuđe mora biti nezavisno, pravično i efikasno. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je u samom Ustavu izbor vršilaca sudske vlasti definisan tako da su tužioci i sudije direktno zavisni od politike, jer ih na funkcije biraju poslanici.
"Nezavisnost pravosuđa, koja je identifikovana kao problem od strane Evropske komisije u ovom poslednjem izveštaju, ogleda se u tome da samo postavljanje nosioca pravosudne funkcije u ovom zadnjem čuvenom izboru", kaže Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde za evropske integracije.
Backović dodaje da je tu je došlo do svojevrsnog ustavnog problema koji je prouzrokovao značajni direktan i indirektan uticaj na nezavisnost pravosuđa.
Reformu pravosuđa iz 2009. godine najviše su osetili sudije i tužioci. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca sprovelo je reizbor na osnovu kriterijuma dostojnosti, stručnosti i osposobljenosti. Od 1. januara 2010. godine za ulaz u sudnicu karte nije imalo više od 900 sudija i 200 tužilaca.
Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta "Union", smatra da je ideja, na neki način, bila "lustracija koja se nije dogodila."
"Iako imamo Zakon o lustraciji, nismo ga primenjivali i tu ste sad dobili sudije i ovakve i onakve, toga nije bilo, ta izbornost nije iskorišćena da se sud oslobodi tih ljudi i mi smo zaista na početku", kaže Ivošević.
Tri godine kasnije, Ustavni sud je usvojio žalbe i vratio ih na posao. Stručna javnost saglasna je da među sudijama i tužiocima ima onih koji ne zaslužuju da budu na toj funkciji, a mehanizmi po kojima se o tome odlučuje već su definisani zakonom. Vrednovanje sudija i disciplinski postupak, međutim, nisu primenjeni, a počela je da radi i nova mreža sudova. Tako su mnogi gradovi ostali bez sudova, a građani bez lako dostupne pravde.
"Krivični predmeti su se sudili u sedištima sudova i u tom slučaju sudiju su tamo sedele gde su sedele, ali su zato putovali okrivljeni, branioci, veštaci, svedoci do sedišta suda, a građanski predmeti sudili su se u sudskim jedinicama i tu je putovao ko god je stigao", kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
"Ako možete da zamislite onaj autobus iz 'Ko to tamo peva', otprilike je moglo u takvom autobusu da se sudi, zato šo su putovali i sudije i zapisničari i svedoci i stranke i tako dalje", dodaje Boljevićeva.
U 2012. godinu srpsko pravosuđe ušlo je sa tri i po miliona nerešenih slučajeva. Pred međunarodnim sudom u Strazburu Srbija je šesta po broju zahteva građana. Pored radnih sporova, najviše žalbi odnosi se na nerazumno dugo trajanje procesa pred srpskim sudovima. Svesni svih manjkavosti pravosuđa, u Ministarstvu pravde krenuli su prvo u izmenu najbitnijih sistemskih zakona. Pred radnim grupama našli su se zakon o mreži sudova, parničnom i krivičnom postupku, medijaciji, kao i krivični zakonik.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
