Izvor: B92, 19.Apr.2021, 08:30

Kako je došlo do ovog haosa?

Kampanja vakcinisanja protiv kovida 19 u mnogim zemljama, uključujući i Hrvatsku, odvijaju se u atmosferi popriličnog haosa. To posebno važi za zemlje EU.

Međutim, u svetu ima i puno dobrih primera organizacije vakcinisanja, a jedan je od najboljih onaj izraelski. S druge strane, problema u Hrvatskoj ima dosta, prenosi Indeks.

Vakcine stižu u nedovoljnim količinama, značajno manjim nego što se očekivalo, čak manjim nego što Hrvatskoj trebalo da pripadne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prema broju stanovnika. Hrvati još uvek nisu vakcinisali ni sve rizične, a kamoli svu odraslu populaciju, iako im se bliži početak turističke sezone.

Više puta menjale su se grupe koje su prioriteti pa su tako to jednom bili nastavnici, drugi put turistički radnici, a u poslednje vreme se spominju i novinari.

Dok neki rizični i stariji od 65 ne uspevaju doći do vakcine, ponegde se uspevaju vakcinisati i zdravi ljudi mlađi od 40. Nedavno su zbog, kako su rekli iz Ministarstva Vilija Beroša, "greške u sistemu", na masovno vakcinisanje bili pozivani mlađi od 30, a u isto vreme stariji od 60 nisu bili pozivani. U nekim gradovima čak i stariji i bolesni odbijaju vakcinu AstraZeneke ili čak sve vakcine, dok u drugim nema dovoljno AstraZeneke za sve koji bi se hteli vakcinisati.

Neki su se ljudi prijavili kod porodičnih lekara koji dobijaju premalo doza vakcine, a imaju puno starijih pacijenata pa onde ne uspevaju doći na red, dok istovremeno neki mlađi dolaze na red, zato što su se prijavili u platformi Cijepise.zdravlje.hr ili zato što njihovi lekari nemaju tako staru populaciju.

Mnogi se žale da nije tačna prva preporuka da je dovoljno prijaviti se na jednom mestu - bilo na platformu ili kod porodičnog lekara da bi završili na centralizovanom popisu. Događa se da su oni koji su se prijavili na platformu pozvani na vakcinisanje, dok ljudi iz iste dobne grupe, prijavljeni kod lekara, nikako da dođu na red.

Ponegde je na masovnom vakcinisanju ili kod nekog lekara opšte prakse dovoljno izraziti spremnost za vakcinisanje AstraZenekom da se brzo dođe na red, ako nikako drugačije, onda ako ostane viška vakcina. Neki drugi žale se da pristanak na vakcinisanje AstraZenekom kod njihovog lekara ne znači gotovo ništa, odnosno da su ispred njih na listi i dalje stotine pacijenata.

Neki koji dobijaju pozive za vakcinisanje mejlom ne vide ih na vreme pa ne dolaze na zakazani termin.

Mnogi koji su u Zagrebu želeli da otkažu termin na Velesajmu jer nisu htjeli AstraZeneku ili su se već ranije vakcinisali žale se da se zbog preopterećenja linije nisu uspeli odjaviti na telefonskom broju koji je za to preporučen.

Priča o tome kako je Hrvatska došla do ovakvog haosa nije ni jednostavna ni kratka. No, treba istaknuti da se krivica za probleme ne može pripisati isključivo hrvatskoj neorganizovanosti. Ljudi iz značajno uređenijih zemalja EU, kao što je Holandija, žale se da problema ima i kod njih.

Na primer, nizozemski mediji pišu da je ta zemlja od decembra dobila oko 4.6 miliona doza vakcine, no da ih je do danas podelila samo 3.2 miliona. Lekari opšte prakse širom Holandije javljaju o razočaravajućem odzivu u centrima za vakcinisanje, što je rezultiralo time da lekari moraju zbrinuti neiskorišćene vakcine. Pritom su stotine hiljada doza ostale neiskorišćene ili su čak odbačene.

Jedan od glavnih razloga za haotično stanje s vakcinisanjem u EU i Hrvatskoj su dvojbe oko učinkovitosti i sigurnosti vakcine britansko-švedske kompanije AstraZeneke.

To, na primer, vredi i u Holandiji. Nakon tolikih rasprava o njegovoj sigurnosti entuzijazam za vakcinisanje njime je oslabio. Studija koju je proveo I&O Research pokazala je da čak 42 posto Holanđana starijih od 60 godina ne želi primiti AstraZenekinu vakcinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...