Izvor: B92, 11.Dec.2012, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ka EU ili ne, problemi da se reše"
Beograd -- Sva pitanja koja su bolna treba da se rešavaju čak i ako ne idemo ka EU. Moramo da rešimo probleme, pritiskala nas Evropa ili ne, kaže za B92 Milica Delević.
Delevićeva je u emisiji Kažiprst na B92 rekla da je Srbija morala da se suoči s nekim pitanjima, poput suočavanja s prošlošću i s pitanjem Kosova "išli mi ka EU ili ne".
Danas očekujemo zaključke ministara EU, koji će biti osnova nečega o čemu će se saglasiti u četvrtak i petak, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekla je Delevićeva.
Predsednica Odbora za evropske integracije kaže da je primetno da je Srbija ostvarila napredak u dijalogu i da sada treba da se primenjuju novi dogovori.
"EU želi da ohrabri taj napredak. Kako će se to uskladiti ostaje da vidimo, nije prvi savet da čekamo da zaključci budu usvojeni", kaže Delevićeva.
Ona dodaje da ne misli da postoje zemlje koje ne žele da vide Srbiju u EU, nego da se samo razlikuju načini na koje će članice izbalansirati "pohvale za ono što je urađeno".
Delevićeva je navela da je Srbija dobila uslovni datum još 2011, kada je EK izrekla mišljenje da će Srbija dobiti datum kada unapredi pregovore s Prištinom.
Bivša direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije kaže da joj se čini da postoji nerazumevanje procesa evropskih integracija, za koje su krivi i oni koji su učestvovali u tom procesu.
Delevićeva navodi da postoje osnovni uslovi, koji se onda raščlanjuju na mnogo sitnih uslova, koji nisu novi uslovi, već samo proističu iz onih osnovnih, a to je usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, politički i ekonomski.
Upitana za pad podrške građana evrointegracijama, Delevićeva navodi da postoji više faktora koji su uticali na to: dugotrajnost procesa, političko uslovljavanje, kriza u EU, nerazumevanje bankarske i fiskalne unije. Delevićeva dodaje da su i skorašnje oslobađajuće presude u Hagu (Ante Gotovina i Ramuš Haradinaj ) loše uticale na odnos građana, jer iako je to telo UN, nezadovoljstvo se prelilo na EU.
Delevićeva dodaje da kako dođe do pomaka na evropskom putu, poraste podrška građana.
MIlica Delević se osvrnula i na izjavu Suzane Grubješić, koja je juče rekla za "Novosti" da"više nije moguće voditi politiku na dva koloseka, i EU i Kosovo".
"Sve vlade od 2000. do danas su morale da traže ravnotežu da idu ka EU, usklađujući sa načinom na koji brane ono što definišu kao nacionalne interese. Ona je htela da kaže da će politika prema Kosovu biti fleksibilnija“, navodi Delevićeva.
Bviša direktorka kancelarije za evrointegracije navodi da je prošla vlada učinila dosta važnih i teških poteza koji su razrešili važne stvari.
"Volela bih da su i ovi potezi u dijalogu, da je ova vrsta manevarskog prostora postojala i u prethodnoj vladi. Mogućnost da se ulazi u dijalog uz svest da rezultati koji se postižu neće dovesti do onemogućenja daljeg rada. Ova vlada ima veću podršku u parlamentu, i oni koji bi se bunili pre će poslušati ovu vladu. Ovoj vladi bi otvaranje pregovora sa EU bio prvi evropski uspeh“, navodi Delevićeva.
"Žao mi je što nastavak dijaloga se nije desio u prethodnoj vladi. Bolje da platite političku cenu zato što ste činili nešto, a ne zato što niste“, kaže Delevićeva i dodaje da će sadašnja opozicija pritiskati ovu vladu da radi bolje.
Delevićeva dodaje da pravi test dolazi tek kada kriterijum za evrointegracije postanu reforme i kada se čitav proces usmeri na to.
"Nema dva koloseka, samo jedan"
Iz kabineta potpredsednice Vlade zadužene za evropske integracije Suzane Grubješić je stigla reakcija da se "ne radi ni o kakvoj fleksibilnoj politici oko Kosova kako je navela članica Predsedništva DS, već je potpredsednica Vlade jasno rekla da više nije moguće voditi politiku na dva odvojena koloseka, jedan EU, drugi Kosovo, već da je to odavno postao jedan kolosek".
"To znači da napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija najdirektnije i isključivo zavisi od rešavanja kosovskog pitanja. Ko ne veruje neka pogleda zaključke sa sastanka Saveta ministara EU u kojima se određivanje datuma za početak pregovora direktno vezuje za nastavak dijaloga i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", navodi se u saopštenju kabineta dostavljenom B92.
Joksimovićeva: Očekujem pozitivnu poruku iz Brisela
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenila je da je Srbija pokazala hrabrost implementacijom do sada dogovorenih sporazuma s Prištinom i izrazila uverenje da će iz Brisela dobiti ohrabrujuću poruku.
Joksimovićeva je agenciji Beta rekla da je primena do sada dogovorenih sporazuma između Beograda i Prištine jedan od najbitnijih preduslova za dobijanje datuma početka pregovora s EU o članstvu i da je aktuelna vlada pokazala da nema skretanja sa strateškog spoljnopolitičkog cilja Srbije, odnosno s evropskih integracija.
"U tom kontekstu, Brisel u ovom trenutku, čini mi se, visoko valorizuje do sada postignuto", kazala je Joksimovićeva i dodala da je utisak Brisela o namerama Vlade u Beogradu "izuzetno pozitivan".
Joksimovićeva je istakla da će, imajući u vidu da nije bilo mnogo vremena od formiranja aktuelne vlade, nijanse odlučivati o tome da li će samo do sada implementirano biti dovoljno ili će biti potrebno ostvariti nove rezultate u nastavku pregovora Beograda i Prištine, naročito u oblasti telekomunikacija i energetike.
"U ovom trenutku su Velika Britanija, Nemačka i Holandija protiv sledećeg koraka, ali sam sasvim sigurna da će Srbija dobiti značajno ohrabrujuću poruku i u tom kontekstu, bez obzira da li će se korak napred desiti u decembru ili u prvoj polovini sledeće godine, čini mi se da je Srbija zaista u ovom trenutku na dobrom putu", kazala je Joksimovićeva.
Simić: Datum bi bio iznenađenje
Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić izjavio je da bi bilo iznenađenje ako bi Srbija danas dobila datum za početak pregovora sa EU i da će određivanje datuma najverovatnije biti predmet sledećeg samita evropskih lidera.
"Naravno, iznenađenja su moguća, ali mi se čini da bi trebalo očekivati jasnu poruku da bi datum pregovora mogao biti predmet sledećeg samita EU", rekao je Simić novinarima u Aero klubu, gde je učestvovao na skupu "Dobrosusedska politika EU i spoljna politika Srbije - novi pristupi posle Arapskog proleća".
Simić je ocenio da će otvaranje prelaza Jarinje i Merdare pod integrisanim upravljanjem verovatno naići na pozitivnu ocenu, ali je ocenio da to neće biti dovoljno za odluku o određivanju datuma početka pregovora o članstvu Srbije u EU.
"U ovom trenutku se postavlja pitanje da li će takva odluka u potpunosti izostati ili će Srbiji biti poslata određena poruka što bi bilo realističnije rešenje, imajući u vidu dosadašnju praksu EU, naročito njenih samita", rekao je Simić.
Simić je naveo da bi za zemlje koje su uzdržane, poput Nemačke, Holandije i Velike Britanije, koje, kako je rekao, odražavaju stav SAD, trebalo da prođe "još izvesno vreme da bi sagledale prave namere i kapacitete nove Vlade u Beogradu".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
