Izvor: Vostok.rs, 02.Jan.2015, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junkerov paket – realnost ili privid?
02.01.2015. -
Kako su saopštili evropski mediji, do sada je Evropskoj komisiji od zemalja članica EU stiglo oko 2000 prijava za finansiranje raznih projekata u okviru plana za privlačenje investicija radi osiguranja ekonomskog napretka koji je predstavnio ovih dana poslanicima Evorpskog parlamenta predsednik komisije Žan-Klod Junker.
Program investicija nazvan "paketom Junkera" iznosi 315 milijardi evra. Između ostalog, eksperti vide problem ne samo u selekciji paketa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dostojnih finasiranja, već i u realnost realizacije investicionog plana u celini.
Kada se ovih dana govori o šefu Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, primetio je nemački list Fokus, s jedne strane na njegov račun stiže gomila pohvala, a sa druge sve same kritike. Ali jedno je on sigurno usvojio: ako strast prema štednji dovede zonu evra do pogibije, ona će se pretvoriti u problem za čitavu svetsku privredu. Tako je Fokus prokomentarisao pokretački motiv evropske vlade koja je rešila da istupi sa pomenutim planom oživljavanja investicija. Ova ideja je postala već predmet diskusija među političarima i ekspertima.
Kako je rekao Junker, predstavljajući u Evropskom parlamentu svoj program, reč je o vrlo prostom signalu – Evropa treba da garantuje ekonomski napredak budućim generacijama i čitavom svetu. Ali trenutno, smatra on, investitori ne veruju Evropi. Kako je rekao šef Evropske komisije, pojavila se paradoksalna situacija – u svetskim bankama nalazi se mnogo evropske gotovine, ali ona ne ide u EU, gde je nivo državnog duga skočio za nekoliko godina sa 60 do 90 odsto sumarnog nacionalnog bruto proizvoda. Zato, ubeđen je Junker, sada nije vreme za političke i ideološke bitke. Prema njegovim rečima, poreban je politički konsenzus, kako bi se Evropa vodila napred.
Konkretno se planira stvaranje do sredine 2015. godine Fonda strateških investicija, za koga će EU izdvojiti 16 milijardi evra, a Evropska investiciona banka će dodati još 5 milijardi. To treba da stimuliše privlačenje investicija u ukupnom obimu od 315 milijardi evra. Kako je primetio list Fokus, svoju inicijativu Junker je istakao u povoljnom po njega trenutku. Završeni nedelju dana ranije u australijskom Brizbejnu samit Grupe 20 usvojio je akcioni plan u kojem se akcenat stavlja upravo na faktore ekonomskog rasta. Kako podvlači niz analitičara, plan označava kraj nemačkom diktatu stroge štednje.
Prema rečima Žana-Kloda Junkera, investicije treba da idu u prvom redu u tehnički progres, energetiku, saobraćaj, modernizaciju infrastrukture, obrazovanje, inovacije, zaštitu životne sredine. Nama je potrebna u Evropi koalicija onih koji žele da investiraju, podvukao je Junker. On je izrazio nadu da će Evropski parlament ubrzati usvajanje neophodnog zakonodavstva. Pri tome on je upozrio evropske poslanike na politizaciju plana i političke igre oko njega.
Ipak sveopšti optimizam povodom realnosti paketa Junkera kod evropskih parlamentaraca nije zabeležen. Konzervativci su nazvali formiranje Fonda strateških inicijativa ubedljivim nastavkom, mada predstavnik grčkih levičara Dimitros Papadimulis je izjavio da je paket prazan. Ni jedan ekonomista u svetu, kaže on, neće poverovati u to da poluga od svega 21 milijardu evra može da podigne obim investicija koji je 15 puta teži, tako da će i dalje postojati nemački diktat stroge štednje.
Između ostalog, isti one političke i ideološke bitke na koje upozora Junker ne misle da prestaju. Na upravo završenom kongresu HDS u Kelnu kancelar Angela Merkel koja je izabrana za njenog predsednika pripretila je Rusiji još oštrijim sankcijama. One su bolne za nemačku ekonomiju, priznala je Merkel, ali su neizbežne, kako kaže ona. Da li je tako povoljan momenat za Junkerovu inicijativu, kako su požurili da izjave neki eksperti? Opreznu ocenu paketu šefa Evropske komisije dao je u razgovoru za Glas Rusije i profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov:
- Sa jedne strane jasno je da prelazak s pada ili tapkanja u mestu na rast pretpostavlja privlačenje investicija. Sa druge strane, jasno je da budžetskih investicija neće biti zbog vrlo stroge politike ograničenja. I u tim uslovima počinje da se govori da treba uzeti novac negde spolja. Tačnije od zemalja koje imaju višak slobodnih sredstava. Slični fondovi su se već formirali u Evropi od početka krize. Pri tome niko ne smeta da se kaže da ništa nije uspelo, novac nije stigao. Tačnije to je neka politička kombinacija koja ne dovodi do realnih rezultata.
I još na račun povoljnosti momenta za Junkerov paket. Prema tek objavljenom referatu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, uvećano socijalno raslojavanje, čak u takvim lokomotivama kao što je Nemačka, postaje kočnica na putu ekonomskog napretka. Između ostalog, da li je to tako važno gospođi Merkel koja mora stalno da misli na nove sankcije protiv Moskve?
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Geert Vanden Wijngaert
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
