Izvor: Politika, 20.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesetra pliva i „ispod žita”
Globalna mreža za praćenje prometa divlje flore i faune upozorava na tajne puteve kavijara
Jesetre iz Bugarske i Rumunije sve češće „plivaju” Dunavom uzvodno i svoja jajašca, od kojih se pravi skupoceni kavijar, „polažu” na stolove restorana na glasu i dobrostojećih kuća širom Evropske unije. Jesetra ume, kako se ispostavilo, da pliva ne samo pod vodom nego i „ispod žita”.
Globalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mreža za praćenje prometa divlje flore i faune (Trefik) u izveštaju, koji je objavio Svetski fond za zaštitu prirode, sumnja da bugarski i rumunski prodavci kavijara, sem što koriste krijumčarske kanale, zloupotrebljavaju i zvanične trgovačke rute.
Naduvavajući statistiku o jesetri uzgojenoj u ribnjacima, jedinim mestima gde je i dalje dozvoljeno loviti tu ugroženu vrstu, rumunski i bugarski proizvođači u izvozne kvote svojih zemalja podmeću kavijar koji je zapravo dobijen od ribe nezakonito uhvaćene u Crnom moru i Kaspijskom jezeru i odatle prošvercovan do njih. Tako je, sumnja Trefik, preko dve najnovije članice EU otvoren prolaz prokrijumčarenom kavijaru do celog tržišta koje je pod kontrolom Brisela.
Od kavijara, čija cena na legalnom tržištu dostiže i 6.000 evra za kilogram, skuplji bi valjda bio jedino biftek od dinosaurusa, vrste stare koliko i jesetre. Pošto su se pokazale kao tako dobra udica za pecanje u bogataškim džepovima, jesetre su danas svuda u svetu pod udarom prekomernog ribolova i na dobrom putu da se svojim praistorijskim vršnjacima pridruže na spisku zauvek nestalih evolutivnih varijeteta.
U Evropi održive zajednice jesetri postoje samo u dve zemlje, a na Dunavu, jedinoj velikoj evropskoj reci gde je njihovo očuvanje i dalje moguće, pet od šest jesetarskih vrsta je gotovo istrebljeno.
Više od sedam tona kavijara zaplenjeno je u Evropi od 2000. do 2007. godine, ali se veruje da je obim nezakonite trgovine tim delikatesom i znatno veći. Krijumčari su uigrani i, po svemu sudeći, povezani sa organizovanim kriminalom.
Teško je poverovati da su oni u svojoj mreži zaobišli Bugarsku i Rumuniju, koje spadaju u najveće izvoznike kavijara, tako da Trefik čudi zvanična statistika tih zemalja, koja ne beleži nijedan uzapćen nelegalni kontingent. Podaci ova dva srpska suseda koji pokazuju prividno mirovanje švercera nisu ni u saglasju sa evidencijom policije i tržišne inspekcije u ostatku EU, u čijih je deset država od 2000. do 2007. godine zaplenjeno 14 tovara kavijara poreklom iz Rumunije i Bugarske, pristiglih neznanim putevima, bez overene dokumentacije.
Jedna od tih zaplena desila se pre dve godine u Nemačkoj, čije su vlasti analizirale uzorke i utvrdile da potiču iz Kaspijskog jezera. To je indirektno potvrdilo priču svedoka u istrazi Kelnske carine o organizovanom kriminalu, koji je islednicima naveo da se prokrijumčareni ruski kavijar prodaje u EU pod bugarskim etiketama.
Trefik smatra indikativnim i to što je Bugarska uspela da vrlo brzo nakon zabrane lova jesetre u divljini počne da izvozi još veće količine kavijara, premda proizvođači sada smeju da ga prave isključivo od jaja jesetri gajenih u ribnjacima, koji su, po tome sudeći, za zadivljujuće kratko vreme nadoknadili veliki gubitak „sirovina” nastao uskraćivanjem bogatih prirodnih lovišta. Ova organizacija se pribojava da se naglim rastom proizvodnje putem uzgoja samo maskira priliv prošvercovanih količina, koje se u kvotama za izvoz potom legalno rasturaju na evropskom tržištu.
Krijumčarima posao olakšavaju i trgovci kavijarom, kao i konzumenti, upozorava Trefik. Ni jedni ni drugi ne obraćaju mnogo pažnje na to da kavijar bez etikete ne valja kupovati. Kada bi se klonili kutija koje nisu propisno označene, zadali bi udarac ilegalnim prodavcima.
V. Vukasović
objavljeno: 21.11.2011.
