Izvor: B92, 15.Jun.2010, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jačanjem Evrope, jačaće i dinar
Beograd -- Pogoršanje ekonomske situacije u Evropskoj uniji do kojeg je došlo posle izbijanja grčke krize odrazilo se i na Srbiju i čitav region.
Investitori su počeli da gledaju na ceo Balkan kao na nestabilno područje, što je smanjilo ulaganja i doprinelo padu dinara.
Grčka je pod palicom MMF-a pokrenula svoj antikrizni program, slične mere usvojile su Španija i Portugal, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a najavljuje ih i Nemačka, ekonomisti očekuju suprotni efekat, odnosno vraćanje poverenja investitora i stabilizaciju situacije u Srbiji i domaće valute.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na i dalje visoku neizvesnost u Evropi i mogućnost izbijanja novih kriza, zbog čega se i pored svih antikriznih mera, ne očekuje veliki napredak, već samo umereno poboljšanje.
Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković napominje da se neki efekti poboljšanja situacije u Evropi već osećaju, što pokazuju podaci o rastu industrijske proizvodnje u Srbiji u aprilu.
"U većem broju oblasti industrije, a ne samo u metalskom sektoru kao do sada, oseća se preokret i rast, za razliku od ranijeg perioda kada je vladala stagnacija. Još uvek je sve nestabilno, ali je i ovo dovoljno da se probudi nada u boljitak. Međutim, u finansijskoj sferi poboljšanje se ne primećuje, što se da uočiti i posmatranjem kursa. Problem je u tome što kriza u Evropi i regionu još nije gotova i što smo imali jedan period posle inicijalnog kriznog talasa 2008. kada su svi pomislili da je Evropa izašla iz problema, da bi nam se onda dogodila Grčka", objašnjava Vučković za Danas i dodaje da za Srbiju nije dobro ni to što Nemačka toliko insistira na povratku oštroj fiskalnoj politici.
Urednik portala ekonomija.org Goran Nikolić ističe u izjavi za naš list da će antikrizne mere povećati poverenje investitora, što će i na Srbiju imati pozitivan efekat.
"Slabljenje evra takođe ima ambivalentno dejstvo. Niži kurs zajedničke valute zapravo odgovara Evropi pošto stimuliše izvoz njenih proizvoda. Međutim, jačanje dolara povećava cenu energenata u Srbiji, ali ima dobro dejstvo za izvoznike koji za svoje proizvode dobijaju više evra", ističe Nikolić.
Prema njegovim rečima, ukoliko splet ekonomskih okolnosti ove godine bude doveo do više inflacije u Srbiji, to će zapravo biti olakšavajuća okolnost za samu državu, pošto će bruto domaći proizvod izražen nominalno biti viši, dok će realna vrednost rashoda biti niža. On, međutim, napominje da je srećna okolnost to što su se cene energenata na svetskom tržištu stabilizovale, ali da i dalje ostaje rizik od rasta cena hrane, koji može ugroziti inflaciju. Po njemu, kurs se trenutno veoma malo preliva na inflaciju.
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da je čvršća fiskalna politika neophodna za budućnost EU. Prema rečima našeg sagovornika, sada kada svako vodi svoju politiku, pitanje je na koji način kazniti suverenu zemlju koja se ne ponaša odgovorno, zbog čega tvrdi da bi bilo bolje kada bi EU dobila značajnija ovlašćenja u sferi poreskih prihoda i fiskalne politike, „čemu se mnoge članice Unije protive".
"Što se tiče Srbije, mislim da je već usvajanjem ovog paketa mera u Grčkoj povraćeno poverenje investitora. Ali i pored toga, ostalo je neizvesno stanje u zemljama južne Evrope, pa i u Mađarskoj kod koje se takođe mogu javiti problemi. Ako bi se u tim zemljama ubrzo doneli antikrizni planovi to bi učvrstilo poverenje među ulagačima, mada mislim da će cela ova godina biti neizvesna pošto problemi kakvi su se javili u Grčkoj mogu da se pojave i na drugim mestima u Evropi. Za nas je bitno da pokažemo da smo odgovorniji od drugih tako što ćemo voditi čvrstu fiskalnu politiku", kaže Arsić.
On dodaje da dinar neće ugroziti inflaciju, ako se stabilizuje na sadašnjem nivou i da je promena kursa pozitivna jer tera preduzeća da se sa izgradnje tržnih centara i stanova orijentišu ka izvozu. „Nemački privrednici se raduju tome što evro slabi, a naši predstavljaju pad dinara kao smak sveta", naglašava Arsić, koji se slaže sa time da je jačanje dolara loše za Srbiju zbog toga što najveći deo naše spoljne trgovine u dolarima čini uvoz energenata, ali podseća na to da samo 20 odsto spoljne trgovine čine dolarske transakcije.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je kratkoročno posmatrano pad dinara bio dobar za stimulisanje rasta izvoza, ali ne smatra da bi viša inflacija pogodovala državi, tako što bi smanjila njen realni dug.
"Viša inflacija nikada nije korisna, kao ni depresijacija domaće valute u dužem roku. Cenovna nestabilnost nikada nije dobra", kaže Kovačević za Danas.
Prema njegovim rečima, ugrožene zemlje EU sada primenjuju mere koje podrazumevaju ili smanjenje troškova ili povećanje prihoda, koji će kao krajnji rezultat imati fiskalnu konsolidaciju i završiti se restrukturiranjem duga.
Pošto ugrožene zemlje uglavnom imaju problem velikog duga, bilo javnog ili privatnog ili oba, to dovodi do povećanja averzije na rizik u finansijskom sektoru.
Zbog takve situacije i mera koje se preduzimaju protiv krize, Kovačević očekuje skuplje kredite u Srbiji i oštriju ocenu boniteta klijenata.
Pogledaj vesti o: Grčka, Dinar
