Izvor: Kurir, 21.Mar.2016, 21:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

JOŠ JEDAN EVROPSKI PAKT SA ĐAVOLOM: Da li će sporazum sa Turskom spasiti ili sahraniti EU?

Potpisivanjem sporazuma sa Turskom radi usporavanja priliva izbeglica - koji je inače nezakonit prema međunarodnom pravu - lideri Evropske unije su učinili korak dalje u svom paktu sa đavolom. Tolerisanjem diktature u Turskoj i džihadističkim mrcvarenjem iračkog i sirijskog naroda, Evropljani pripremaju temelje za veliki sukob, čije će žrtve biti oni sami, smatra francuski politikolog Tjeri Mejsan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Evropski savet je 17. i 18. marta 2016. godine usvojio plan u cilju rešavanja problema povećanog priliva migranata iz Turske. 28 šefova država i vlada su pristali na zahteve Ankare. Već je bilo dovoljno analiza koje su govorile da je tekuća izbeglička kriza namerno izazvana, i da će ona izazvati nerešive probleme. Nastavljajući u tom smeru, može se otkriti na koji način je Turska preuzela kontrolu igre, i koliko je slepilo Evropske unije, koji uporno ostaje korak iza.

Predsednik Erdogan nije kao od drugi političari, i čini se da Evropljani, ni građani ni njihovi lideri, to ne shvataju. Pre svega, on ima snažne veze sa organizacijom "Mili Goruš", pan-turskim islamskim pokretom koji  je povezan sa Muslimanskim bratstvom u Egiptu, i koji se zalaže za obnovu kalifata. Takođe, u Turskoj je veoma prisutna ideja da su Tursci potomci Atilinih Huna, deca stepskih vukova Centralne Azije, sa kojima dele izdržljivost i hladnokrvnost. Po toj priči, oni su superioran narod koji je predodređen da vlada svetom, a njihova duša je islam. Ovo učenje najšežće zastupa ulstranacionalistička Partija nacionalističke akcije, a smatra se da takve stavove lično deli i sam Erdogan.

Foto: Rojters

Erdogan takođe negira masovne zločine koje je Otomansko carstvo izvršilo nad nekim od pokorenih naroda. Ne priznaje masakre sultana Abdula Hamida Drugog (1894-95. kada je najmanje 80.000 hrišćana ubijeno a njih 100.000 silom naterano u hareme), zatim zločine mladoturaka (genocid nad Jermenima, Asircima, Haldejcima, Sirijcima, maloazijskim Grcima i Jazidima), od 1915. do 1923. godine, kada je ukupno stradalo najmanje 1.200.000 mrtvih).

Predsednik Erdogan, koga podržava samo jedna trećine stanovništva, nastoji da sam i silom vlada svojom zemljom. Sada je nemoguće znati tačno turski narod razmišlja, jer objavljivanje bilo kakvih informacija koje dovode u pitanje legitimitet predsednika se smatra kao napad na bezbednost države, i odmah se kažnjava zatvorom. -

Opozicioni mediji su ućutkani - glavne dnevne novine, Hurijiet i Sabah, kao i ATV televiziju su napali nasilnici iz stranke na vlasti, a novinari i novinarska udruženja su pod pritiskom i optužbama da podržavaju "terorizam" ako su objavljivali kritike na račun predsednika. Veb sajtovi se blokiraju, internet provajderi iz ponude skidaju opozicione TV kanale. Tri od pet nacionalnih TV kanala, uključujući i državni kanal, otvoreno emituju programa u korist partije na vlasti.  Ostale dve nacionalne TV stanice, Burgin TV i KanalTurk je zatvorila policija.

Na prošlim izborima, strana država, odnosno Saudijska Arabija je u Turskoj donirala dve milijarde evra, da bi pomogla da se birači ubede da podrže predsednika Erdogana. 128 kancelarija levičarske partije (HDP) je napadnuto, a  mnogi njeni kandidati i njihovi timovi su pretučeni. Više od 300 kurdskih firmi je uništeno. Tokom predizborne kampanje u Turksoj je ubijeno više od 2.000 opozicionih ličnosti, bilo u direktnim napadima, ili zbog vladine represije protiv kurske partije PKK. Nekolik naselja na jugo-istoku zemlje je delimično uništena tenkovima.

Erdogan vlada skoro sam,  sa malom grupom koja uključuje i premijera Ahmeta Davutoglua. Tokom izborne kampanje, on je javno izjavio da više ne računa na Ustav, i da je sva moć sada u njegovim rukama. Erdogan je 14. marta 2016. izjavio da ,ukoliko je u pitanju borba sa Kurdima,"... demokratija, sloboda i vladavina prava više nemaju ni najmanju vrednost».

On je objavio i nameru da proširi pravnu definiciju «teroristizma» na sve one koji su "neprijatelji Turaka" - drugim rečima, onim Turcima i ne Turcima koji se protive njegovoj nadmoći.

Odgovor Evropske unije

Evropska unija je poslao delegaciju da nadzire opšte izbore u novembru 2015. godine. Objavljivanje izveštaja je zadržavano, a onda je odlučeno da se objavi kratka, razvodnjena verzija.Uspaničeni reakcijom svog stanovništva zbog masovnog ulaska migranata , i ukidanjem minimalne nadnice u Nemačkoj - 28 šefova država i vlada Unije su razradili plan koji bi ostavio Turskoj da rešava probleme umesto njih.

Drugim rečima, uplašeni od nedavnog lošeg rezultata  Angele Merkel  na regionalnim izborima u Nemačkoj., evropski lideri su pronašli privremeno rešenje da uspore protok migranata, ali bez nastojanja da se reši poreklo problema, i bez uzimanja u obzir da moće doći do infiltracije džihadista među izbeglicama.

Neće proći dugo vremena pre nego što Evropljani prekasno shvate da su ukidanjem viza za turske državljane dopustili slobodan promet od Al-Kaidihom kampova u Turskoj  do Brisela.Godine 1938. evropske elite verovali u prijateljstvo tadašnjeg nemačkog kancelara Adolfa Hitlera. Danas veruju u prijateljstvo predsednika Erdogana.

(Voltaire.net - priredio M. Đorđević)
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Kurir...