Izvor: Kurir, 18.Nov.2010, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO ZA INTEGRACIJU U EU
BEOGRAD - Od saradnje javnog i privatnog sektora zavisi da li će i kada Srbija uspeti da dostigne standarde EU i unapredi kvalitet života građana, ocenio je predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić
BEOGRAD - Od saradnje javnog i privatnog sektora zavisi da li će i kada Srbija uspeti da dostigne standarde EU i unapredi kvalitet života >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << građana, ocenio je predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić.
"Javno-privatno partnerstvo (JPP) je važan instrument privrednog razvoja, a jedna od osnovnih prednosti tog modela privredne saradnje je oslobađanje državnih sredstava za ulaganje u druge oblasti, što je neophodno za održavanje budžetske ravnoteže u vremenu krize", rekao je on na konferenciji "Mogućnost za realizaciju javno-privatnog partnerstva u Srbiji".
Kako je naglasio, "JPP može generisati relativno visok nivo investicija, s obzirom na to da je Srbiji za održivi rast godišnje potrebno 2,5 milijardi evra direktnih stranih investicija". Oblasti pogodne za JPP, prema njegovim rečima, jesu infrastruktura, građevinarstvo, energetika, komunalne delatnosti, obrazovanje, upravljanje otpadom.
Čupić je naveo da je jedna od glavnih mera ekonomske politike koju razvijene države primenjuju kao odgovor na krizu ulaganja u infrastrukturu gde se afirmiše JPP. On je kazao i da je ekonomska kriza ostavila trag na realizaciju JPP u svetu i naveo da je ukupna vrednost tih projekata, prema podacima Evropske investicione banke (EIB), u 2009. godini iznosila nešto više od 15 milijardi evra, što je devet milijardi evra manje nego godinu pre.
Čupić je rekao da je do sad u ovoj godini realizovano 67 projekata JPP ukupne vrednosti oko 14 milijardi evra. U svetu po projektima JPP prednjači Velika Britanija, u regionu najrazvijenija JPP su Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
U Hrvatskoj i BiH su dominantni projekti autoputeva rađenih po principu JPP, a u Hrvatskoj su po tom modelu rađene i škole i sportske dvorane, dok je u Srbiji najviše JPP urađeno u oblasti upravljanja otpadom.
