Izvor: Politika, 14.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italija: najjači sindikati Evrope
Ovih dana u svim centralama CGIL razvijene su zastave mira protiv vojne intervencije u Siriji
Među zemljama EU, Italija ima najviše organizovanih pripadnika sindikalnih organizacija, iako polovinu od oko 15 miliona članova čine penzioneri.
Predvode ih tri najveće nacionalne centrale: Italijanska generalna konfederacija rada (CGIL), Italijanska konfederacija radničkih sindikata (CISL) i Italijanska unija rada (UIL). Prva ima ima 5,7 miliona članova, druga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 4,4 a treća 2,2 miliona. Listu upotpunjavaju još četiri važnija sektorska ili nezavisna sindikalna udruženja.
Centrale su ranije bile podeljene po političkim naklonostima, ali te razlike su se umnogome izgubile nestankom Druge Republike i njene tri dominantne stranke: komunista (CGIL), demohrišćana (CISL) i socijalista (UIL). To ne znači da su sindikati izgubili svaku vezu sa strankama. Generalna unija rada (UGL), koja tvrdi da ima 1,9 miliona članova, bliska je Berluskonijevoj partiji Narod slobode, a postoji i Sindakato Padano (SP), vezan za partiju Liga severa.
CGIL je zadržao najborbeniji stav prema vlastima, što ga je udaljilo od druge dve centrale, posebno oko pitanja kolektivnih ugovora sa vladom i udruženjem poslodaca.
Fragmentacija je velika u poslednje dve-tri decenije, posebno u javnom sektoru, gde je 1,3 miliona članova sindikata podeljeno između 300 organizacija od kojih 200 ima manje od 100 članova, a 100 manje od deset.
Uprkos tome, italijanski komentatori smatraju da je pred sindikatima, sem UGL i SP, zajednička budućnost u skladu sa ciljem postavljenim još pre četiri decenije.
Sve tri najveće sindikalne grupacije organizovane su na isti način: odvojenih industrijskih federacija radnika metalne industrije, javnog sektora, telekomunikacija…
Tri centrale u vremenima krize zahtevaju da pitanja radnika budu u srži političkih i ekonomskih odluka. Pri tom nude konkretne predloge: od smanjivanja poreza zaposlenim, penzionerima i kompanijama koje bi zaposlile nove radnike u naredne dve godine, preko zaštite nezaposlenih i efikasne borbe protiv neplaćanja poreza do modernizacije javne administracije, ne kroz otpuštanja već pojednostavljivanjem njenih operacija kako bi bile efikasne, i smanjivanja troškova politike.
Ovih dana u svim centralama CGIL razvijene su zastave mira protiv vojne intervencije u Siriji. Sindikati se, kada zatreba, i generalnim štrajkovima, koji parališu zemlju, bore za održiv balans zarada i penzija, minimalnu cenu rada, prava radnika imigranata, protiv dečijeg rada.
Boško Jakšić
objavljeno: 15.09.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
