Izvor: Vostok.rs, 17.Feb.2012, 21:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istočnoevropski pratioci EU

17.02.2012. -

Gledajući Grčku i njenu rastrzanost između sopstvenog naroda i rukovodstva EU koje je zajedno sa vodećim državama, druge male zemlje žure da izrade sopstvene modele odnosa sa onima koji imaju vlast u toj uniji. Nastalu situaciju analizira naš komentator Petar Iskenderov.

Prvi ozbiljan signal da su u EU sazrele unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << protivrečnosti bio je decembarski samit ogranizacije kada su Švedska, Češka i Mađarska podržale Veliku Britaniju i istupile protiv budžetskog pakta. Vlasti sve tri zemlje su započele igru sa više faktora, težeći da odigraju na protivrečnostima u EU i istovremeno da steknu političke bonuse kod sebe u kući. Političari koji su pokušavali da oštro razgovaraju sa Briselom tradicionalno imaju podršku češkog stanovništva. U Švedskoj aniunijske snage su takođe u usponu. U septembru 2010. godine u Riksdag je prvi put prošla krajnje nacionalistička stranka Švedske demokrate. Što se tiče Mađarske, tamo komflikt između premijera Viktora Orbana i Brisela je već dostigao takav stadijum da se pred zemljom pojavila opasnost da izgubi pravo glasa u EU.

Niz dugih zemalja Centralne i Istočne Evrope deluje skrivenije. Tako vlasti i opozicija Slovačke odigrale su u oktobru 2011. kombinaciju oko odobravanja dokumenta o ovlašćenjima evropskog stabilizacionog fonda u parlamentu zemlje. Na kraju je kabinet Ivete Radičeve dobio mogućnost da doradi do izbora u martu, opozicija se pokazala kao zaštitnica nacionalnih poreskih obveznika, a EU je postavio pored Slovačke kvačicu u spisku zemalja koje podržavaju koncepciju stabilizacionog fonda. Poljska je dobila od Brisela pravo da učestvuje u zasedanjima posvećenim razmatranju pitanja funkcionisanja zone evra, čiji zemlja nije član.

I Rukovodstvo EU, i zemlje predvodnice imaju argumente u svoju korist, potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

Brisel u ovom trenutku nema mogućnost da utiče na politiku zemalja članica EU u budžetskoj sferi, u oblasti dobijanja stranih zajmova. A slična politika u mnogome je produžila aktualnu krizu u zoni evra. Odatle i pokušaji Nemačke i Francuske kao vodećih država EU da izrade nove, strožije mehanizme kontrole finansijsko-ekonomske delatnosti pojedinih država. Sa druge strane, mnogi od datih mehanizama zaista nisu bili propisani u dokumentima EU, koji se odnose na 2004. godinu – kada su u organizaciju stupile između ostalog Poljska, Mađarska, Slovačka. Zato ove zemlje imaju danas mogućnost da se pozivaju na to da su stupale u drugačiju EU.

Najkomplikovanije intrige mogu da se posmatraju poslednjih meseci u Rumuniji, gde posle ostavke vlade aktivno spore pretendenti na dužnost premijera, bivši ministri poljoprivrede u kontekstu poziva Evropske komisije osuđuju se na kaznu zatvora, a Vrhovni sud zemlje je proglasio Pola Filipa fon Gogencolerna za unuka kralja Karla Drugog i nećaka svrgnutog kralja Rumunije 90-godišnjeg Mihaja Prvog. I mada rumunski političari uveravaju da o obonovi monarhije u zemlji ne može biti ni govora, opšta situacija klimavosti na prostoru EU navodi da se poveruje u realnost najneverovatnijih scenarija. Tim pre kada se oni baziraju na tradicijama nacionalne samosvojnosti i zaštite sopstvenih, a ne unificiranih vrednosti u okviru valutnih, poreskih ili nekih drugih saveza.

Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/fdecomite/cc-by

Nastavak na Vostok.rs...