Izvor: B92, 22.Nov.2010, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irska traži do 100 mlrd. EUR pomoći
Dablin -- Irska je postigla načelan dogovor s Evropskom unijom (EU) i Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) o finansijskoj pomoći manjoj od 100 milijardi evra.
Ministri finansija EU su naveli da su Unija i Evropska centralna banka dogovorili pomoć kako bi se obezbedila finansijska stabilnost u EU i evrozoni.
Irski ministar finansija Brajn Leijan razgovarao je s ministrima finansija članica evrozone o složenim uslovima za paket pomoći.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je rekao da je Irskoj potrebno manje od 100 milijardi evra za kredit bankama pod kontrolom države koje gube depozite i imaju problema sa sredstvima za finansiranje tržišta.
Leijan je rekao da Irska ne može da finansira budžetski deficit od 19 milijardi evra pod sadašnjim tržišnim uslovima i obratiće se za pomoć Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Ta zemlja je dovedena na ivicu bankrota zbog odluke iz 2008. godine da država sačuva banke od gubitaka uz pomoć od 50 milijardi evra, što je Irsku odvelo u budžetski defcit.
Irski budžetski deficit iznosi 32 odsto BDP-a, što je rekord u EU, i do 2014. godine mora da se vrati u okvire od najviše tri odsto BDP-a.
Irci ipak ne nameravaju da dižu poreze
Premijer Irske Brajan Kauen potvrdio je da je postignut dogovor sa EU i MMF-om.
Dug se penje na 440 milijardi evra
Izvori bliski irskim finansijskim institucijama kažu da bi najveće banke u toj zemlji mogle da dožive kolaps već ove sedmice ukoliko ne dobiju pomoć. Procenjuje se da bi zaduženje Irske posle dobijanja pomoći moglo da dostigne 440 milijardi evra, što dovodi u pitanje sposobnost države da vraća dugove.
"Želim da uverim irski narod da je pred nama svetlija budućnost i da ćemo nastaviti da radimo zajedno u nacionalnom interesu. Mogu da potvrdim da je vlada odlučila da potraži stranu finansijsku pomoć od EU”, izjavio je on.
"Dogovor će nam sada obezbediti finansijsku podršku na osnovu programa koji je vlada dogovorila sa Evropskom komisijom, MMF-om i Evropskom centralnom Bankom”, naveo je Kauen.
Irski premijer kaže i da Irska neće povećati porez na profit koji iznosi 12,5 odsto i predstavlja najmoćniji način za privlačenje i zadržavanje 600 američkih kompanija.
Francuska, Nemačka i druge članice evrozone u više navrata su kritikovale ovako nisku stopu poreza, nazivajući je nepravednom, i tražeći njeno povećanje zbog irskih finansijskih nevolja.
Kouven je rekao da ga takvi argumenti neće navesti da promeni stav, nazivajući poresku stopu od 12,5 odsto, dvostruko nižu od proseka evrozone kamenom temeljcem razvoja.
Ministri finansija EU odobrili pomoć
Ministri finansija zemalja članica Evropske unije odobrili su program pomoći koju je Irska tražila od Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren izjavio je da će program EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za pomoć Irskoj biti u formi trogodišnjeg plana, a da će se o iznosu pomoći odlučiti do kraja novembra.
Britanija spremna da pomogne
Britanska vlada je saopštila da je spremna da podrži Irsku pošto je Dablin zatražio pomoć od međunarodne zajednice. Britansko ministarstvo finansija navelo je da su uspešna ekonomija i stabilan banakarski sistem Irske u interesu Velike Britanije i da će London biti uključen u rasprave o veličini i obimu pomoći koja bi trebalo da bude ponuđena Irskoj.
"Obezbeđivanje pomoći Irskoj je garancija čuvanja finansijske stabilnosti u Evropi", rekao je Ren i dodao da će tim stručnjaka iz Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a u Irskoj pripremiti detalje paketa pomoći do kraja meseca.
"Program u pripremi će odogovoriti i na fiskalne izazove irske ekonomije i na eventualne buduće kapitalne potrebe bankarskog sistema na odlučan način", rekao je Ren.
Inače, Vlada Irske je do sada pokušavala da bez spoljnih pozajmica prebrodi tešku krizu u bankarskom sektoru i tokom proteklih nekoliko sedmica je uporno odbijala da zvanično zatraži pomoć od EU i MMF-a, tvrdeći da se sama može izboriti sa teškoćama.
Funkcioneri EU su u poslednje vreme stalno vršili pritisak na vladu u Dablinu da prihvati spoljnu pomoć, zbog bojazni da bi dalje komplikovanje finansijske situacije i eventualni bankrot Irske mogli izazazvati lančanu reakciju, u vidu "prelivanja" krize u druge "periferne" članice zone evra, pre svega Portugaliju i Španiju.
