Izvor: Vostok.rs, 29.Jun.2012, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iransko pitanje: mitovi i njihove posledice
29.06.2012. -
Zapad čini nove pokušaje da se izvrši pritisak na Iran zbog nuklearnog programa koji im ne da mira. SAD su nametnule sankcije protiv stranih državnih banaka, koje učestvuju u trgovini naftom sa Teheranom. Ranije su ograničili rad privatnih finansijskih institucija, koje sarađuju sa Islamskom Republikom.
Od 1. jula, Evropska Unija uvodi naftni embargo protiv Irana. Šta će doneti takva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ekonomski teška „represija“ protiv jednog od najvećih svetskih igrača na energetskom tržištu?
Sve ove mere su već dovele do pogoršanja socijalno-ekonomske situacije u Iranu, povećanja cena hrane i devalvacije valute. Sa druge strane, informacije o embargu na iransku naftu ovog proleća dovelo je do porasta cene goriva u EU, očigledno ne na radost miliona evropskih potrošača. Nakon 1. jula ne može se isključiti sledeći skok u ceni.
Da, Evropa računa na Saudijsku Arabiju - još jednog velikog igrača. Ali ne zaboravite da, Iran ima mogućnost da blokira Ormuski moreuz, a zatim se nafta iz Saudijske Arabije na svetsko tržište neće moći transportovati, kao ni tečni prirodni gas iz Katara. Međutim, sa druge strane, Iran može da nadoknadi gubitke od prestanka isporuke u EU na račun isporuka u druge zemlje. Dakle, efekat embarga bio bi uslovan, smatra predsednik Instituta za Bliski istok Jevgenij Satanovski:
"Svetska privreda može da radi pri visokim cenama nafte, ali i pri niskim. Kriza je smanjila potrošnju u industrijalizovanom svetu. Postoje države poput Južne Afrike, koja je dramatično povećala obim kupovine iranske nafte. Tu je Turska, koja nije smanjila potrošnju iranske nafte. Južna Koreja je smanjila, ali samo malo. Indijske kompanije, zvanično, u javnom sektoru smanjile su potrošnju iranske nafte, ali povećale su kompanije iz privatnog sektora."
Iran će zbog embarga, izgubiti 20 milijardi dolara od 100, koje godišnje dobija od izvoza naftnih derivata. I to, naravno nije strašno. Pored toga, sankcije stimuliše ekonomsku aktivnost Islamske Republike u drugim oblastima. Generalni direktor Instituta za energetske strategije Vitalij Bušuev napomenuo je da je uloga iranskog faktora u formiranju svetskih cena nafte preuveličana.
Značajne fluktuacije na naftnom tržištu se ne očekuju. Cene nafte će se kretati od 85 do 110 dolara. Faktori koji utiču na cenu, ne tiču se samo Irana. Iranski faktor nije najvažniji.
Drugim rečima, svetske potrese zbog sankcija Zapada protiv Irana ne treba očekivati, kao ni propast iranske ekonomije. Ali, novčanik običnih Evropljana, zbog politike Brisela i Vašingtona to već oseća. I sve ovo zbog sumnji, a bez nikakvih konkretnih dokaza da Teheran gradi nuklearnu bombu. Američki državni sekretar Hilari Klinton je rekla: „Sve dok Iran ne preduzme konkretne mere da ublaži zabrinutost međunarodne zajednice, pritisak na Iran će nastaviti da raste i on će postati sve više izolovan.“
Međutim, Vašington može da ponudi i alternativu ekonomskom pritisku - bombardovanje nuklearnih i vojnih objekata i infrastrukture Irana. Dakle, pokušaji da se utiče na Teheran putem sankcija - nije najgora opcija.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
