Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Okt.2017, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Vladimir Međak: Ustav se mora menjati 2018.
Evropski pokret u Srbiji (EpuS) predstavio je u utorak na međunarodnoj konferenciji u Beogradu nalaze jednogodišnjeg istraživanja u projektu “Promene Ustava na putu do Evropske unije”. Predsednik Istraživačkog foruma EpuS-a Vladimir Međak za Novi magazin objašnjava šta je to što se u Ustavu donetom 2006. mora menjati i kada
*Ustavne promene u Srbiji su tema još od referenduma 2006, ali izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da je došlo vreme da zaista moraju da se sprovedu. Zbog čega?
Srbija je u Akcionom planu za Poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom rekla da će 2017. godine izmeniti Ustav kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa i da bi, na osnovu izmenjenog Ustava, mogla 2018. godine da donese set pravosudnih zakona kojima bi se pojačala i zaista obezbedila ta nezavisnost.
Kad se kaže nezavisnost pravosuđa misli se na nezavisnost od političke sfere života u Srbiji, kako bi se obezbedilo da pravosuđe sudi po zakonu i Ustavu. Venecijanska komisija je još 2007. godine ocenila da ustavne garancije nezavisnosti pravosuđa u Srbiji nisu u skladu sa standardima Saveta Evrope, a EU, odnosno Evropska komisija, samo je preuzela to mišljenje i rekla da mi moramo to da uradimo kako bismo zadovoljili standarde vladavine prava. Evropska unija sama nema te standarde, povlači ih iz Saveta Evrope, čiji smo mi član i bili smo dve godine predsedavajući.
Akcioni plan koji smo napravili za Poglavlje 23 okidač je za reformu pravosuđa i izmenu Ustava, koja bi po sadašnjoj dinamici trebalo da se desi tek sledeće godine.
*Koje su to ključne tačke koje se moraju menjati i kojim ritmom?
Analizirajući iskustva drugih zemalja, naš Ustav, mišljenje Venecijanske komisije i proces pregovora, zaključili smo da će Srbija menjati Ustav najmanje dva puta; prvo zbog reforme pravosuđa jer će nezavisnost pravosuđa biti uslov za zatvaranje poglavlja 23. Na kraju, kad se pregovori završe, Srbija treba da uradi ono što su uradile sve države koje su pristupale Evropskoj uniji od 1992. dosad – a to je da poveri deo suverenih prava organima EU. Ne suverenih prava kao takvih jer se Srbija ne odriče svog suvereniteta – najbolji primer je to što se dešava u Britaniji: Britanija se nikada nije odrekla svog suvereniteta i sada izlazi iz EU, dakle možete da istupite i povratite ceo korpus vršenja suverenih prava.
Ono što Srbija mora da dozvoli jeste da neki propisi koji će se donositi u Briselu budu primenjivani na njenoj teritoriji, to nije nikakav bauk. Pričamo, na primer, o pravilima o carinskom poslovanju. Srbija raskida sve sporazume o slobodnoj trgovini koje ima, a počeće da primenjuje sporazum o slobodnoj trgovini koji ima EU sa trećim državama pošto Unija kao organizacija ima isključivu nadležnost u oblasti carina i spoljne trgovine. Deo propisa će se donositi u Briselu, mi ćemo ih primenjivati nekad neposredno, ako su u pitanju uredbe, a nekad ćemo donositi nacionalne zakone i propise za primenu u Republici Srbiji, ako je u pitanju evropska direktiva.
Da bi to sve moglo da se radi mora postojati pravni osnov u našem Ustavu; Ustav je pisan za državu koja nije članica EU. To se radi na kraju, kad završite pregovore, potpišete Sporazum o pristupanju, kad znate da ćete zaista ući u Evropsku uniju. Sam proces pregovora ne mora da se završi pristupanjem; možete doći do zaključka da nećete ući u EU ili EU da neće da vas primi i ta klauzula je nepotrebna bez izvesne perspektive članstva.
Pogledajte prvi deo intervjua --->>>
*Da li se ta tzv. integrativna klauzula odnosi i na spoljnu politiku?
Spoljna politika EU nije ono što bismo zvali komunikativnom politikom; postoje oblasti delovanja Unije u kojima se odluke donose kvalifikovanom većinom, pre svega u ekonomskom domenu i ono što smo ranije zvali saradnjom u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, sudsko-policijski deo. U ta dva dela donose se obavezujući pravni akti za države članice, može se dogoditi da budu preglasane, ali obavezne su.
U oblasti spoljne i bezbednosne politike i danas važi pravilo ‘jedna država – jedan glas’, spoljna politika postoji ako se sve države usaglase. Primer, 23 države članice su priznale nezavisnost Kosova, pet nije; jedan deo članica je otišao 2003. sa SAD u invaziju Iraka, drugi deo nije; deo država članica otišao je u invaziju na Libiju, drugi nije.
Znači, integrativna klauzula ne obuhvata taj segment, ali mi ćemo zajedno sa drugim državama zajednički donositi odluke. Ako odluke bude bićemo obavezni, ako nema zajedničkog stava niko nije obavezan.
*Jedan od vaših predloga je i promena samog načina menjanja Ustava.
Mi smatramo da zahtev za referendum za sve nije realno, imamo toliko delova Ustava koji su toliko tehnički stručni da ako se ukaže potreba za promenama zahtevaju referendum iako građanima ne možete objasniti, na primer, u čemu je razlika između vrhovnog suda i vrhovnog kasacionog suda. Razlika je enormna i teoretski i praktično u jednom pravosudnom sistemu, ali ako pitate građane na ulici u čemu je razlika, niko neće znati. Pa kako onda da se izjasne na referendumu.
Ono što predlažemo je da se u Ustav ubaci javna rasprava od 90 dana; Ustav 2006. doneli smo tako što ga niko nije video dok nije izglasan i objavljen u Službenom glasniku. Onda smo videli da u tekstu ima kontradiktornosti.
Predlažemo i izbacivanje referenduma, osim za totalnu reviziju, odnosno donošenje novog ustava ili da se tačno pobroje oblasti koje su bitne, kao što su principi, segment o ljudskim pravima ili referendum zahteva trećina narodnih poslanika.
Pogledajte drugi deo intervjua --->>>
Izgledi za 2025.
*Nedavno je iz Brisela stigao glas da bi Srbija i Crna Gora 2025. mogle pristupiti Evropskoj uniji. Šta to znači za Srbiju u koracima koje treba da preduzme.
To je, prvo, dobra vest za Srbiju jer dobiti tako nešto do prošle godine bilo je misaona imenica. I odmah da razjasnimo; 2025. Srbija neće ući u EU ukoliko ne uradi svoj deo posla. Nama niko nije rekao “ulazite 2025”, rečeno je “možete ući 2025, ali ako uradite domaći zadatak”.
I to je principu najbolji način. Ja kao građanin želim da zemlja uđe u EU 2025. i dostigne standarde jer će tako biti boji život za sve građane Srbije, i zaštita prava i vladavina prava, da nam sudovi rade, država bude efikasnija i jeftinija.
Dobro je što postoji ta 2025. Jer konačno možemo vremenski da uokvirimo naše napore, teško je raditi reforme, ako ne znate kada ćete završiti posao, a mnoge stvari se rade samo zbog ulaska u EU. A da bismo 2025. mogli da dobijemo članstvo, moramo krajem 2023. potpisati Sporazum o pristupanju, što znači da do juna 2023. moramo zatvoriti sva poglavlja.
*Mislite najteža?
Tri teška 23, 24 i 35 i verovatno nekoliko drugih koja nisu politički teška, ali jesu administrativno, ekonomski i finansijski. Da bismo 2023. mogli da zatvorimo poglavlje 23 mi moramo do 2020. imati merila za zatvaranje; merilo će biti da pokažemo da je naše sudstvo nezavisno i da funkcioniše, za to je potrebno dve do tri godine primene. Da bismo imali šta da primenjujemo 2019, moramo doneti nove zakone na osnovu Ustava donetog – 2018.
To je neki okvir, svako odlaganje, na primer raspisivanje izbora naredne godine, sve će to odložiti. Zato nama treba stabilnost ove vlade, da istera mandat do kraja 2020, da te godine dobijemo merila i novu vladu koja će isterati mandat do kraja i u međuvremenu završiti pregovore.
To je moguće, ali potrebna su nam dva neprekinuta mandata vlade.
.jpg)
