Izvor: RTS, 17.Jul.2018, 16:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Integracija migranata u Srbiji moguća uz podršku političara i medija

Integracija migranata u Srbiji je moguća, a kako će na njih reagovati lokalno stanovništvo zavisi najviše od politike i medija, istaknuto je na debati "Da li je Srbija spremna za integraciju izbeglica?".
Srbija je za migrante samo tranzitna zemlja i većina njih teži da nastavi put ka zemljama EU, dok mali procenat ovde traži azil. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Oni koji su zainteresovani za status, teško i sporo do njega dolaze.

Novinar i prevodilac za farsi jezik Momir Turudić kaže da je na Srbiju bi najponosniji 2015. godine kada se veliki broj građana uključio da pomogne izbeglicama koji su prolazili kroz našu zemlju.
"Međutim, empatija je potrošna roba, a šta će prevagnuti u određenom momentu u društvu zavisi od političara i medija", istakao je Turudić.
Kao primer je naveo slučaj iz Banje Koviljače gde je Avganistanac optužen da je silovao Britanku što su tabloidi objavili na naslovnim stranama, posle čega su usledili protesti građana pritiv migranata.
Vlasti su, kako je rekao, reagovale opreznije. Situacija je bila potpuno drugačija i strasti je smirio šef lokalne policije koji je rekao da su imali 100 prijavljenih krivičnih dela, ali da se 97 dela odnose na krađe lokalnih nasilnika koji su otimali novac migrantima, da su imali dve prijave tuče migranata i jedna prijava za silovanje Britanke.
Turudić dodaje da potenciranje loših vesti tabloida ne dovodi do integracije migranata.
Pozitivna slika o Srbiji tokom migrantske krize
Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković kaže da je tokom migrantske krize otišla u svet pozitivna slika iz Srbije, te da je bio pozitivan odnos medija i građana prema celoj krizi.
"Generalno, odnos građana je tada bio dobar prema migrantima. Mislim da je moguća integracija tih ljudi u naše društvo. Potrebno je vreme, ali je moguće", naglasila je Toškovićeva.
Učesnici skupa ukazali su i na pozitivne primere, da su se između migranata i lokalnog stanovništva dešavale i "velike ljubavi", pa je to bio motiv da neki od njih ostanu u Srbiji.
Kao primer su naveli Avganistanca koji je sa grupom mladića iz svoje zemlje krenuo u Zapadnu Evropu, ali se usput zaljubio u jednu Subotičanku. Ostao je u tom gradu, dok su njegovi prijatelji nastavili dalje.
Psihološkinja Tatjana Gutić iz Organizacije PIN kaže da zajednica može da učini mnogo da se život migranata oplemeni, da su sudbine onih koji dolaze različite, ali i da rad sa njima obogaćuje.
Obrazovanje važno za integraciju
Učesnici skupa istakli su da je tokom integracije važno obrazovanje, da su deca migranti, koji u Srbiji ostaju po nekoliko godina, prošle godine prvi put krenula u školu.
Predstavnica Udruženja Atina Zorana Parezanović podsetila je da važno da zajednica u koju dolaze migranti pokaže da je otvorena za njih.
Učesnici skupa ukazala su da je za integraciju osim obrazovanja, važno i puno pravo na zdravstvenu zaštitu, kao i pravo pristupa tržištu rada.
Debata je organizovana u okviru projekta "Gradimo zajedno - monitoring i javno zastupanje" koji realizuju Fondacija Konrad Adenauer, Udruženje Atina i Makedonsko udruženje pravnika.
U okviru projekta snimljena su i dva kratka dokumentarna filma o pokušaju integracije izbeglica - "Početak boljih priča" i "Ozijeva škola dokumentarnog filma". Oba filma govore o mladim ljudima koji su boravili u kampu za izbeglice u Krnjači i njihovom pokušaju da se uklope u našu sredinu.

Nastavak na RTS...

VOA: Integracija migranata u Srbiji moguća uz podršku politike i medija