Izvor: Radio 021, 29.Okt.2019, 01:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Institut iz Brisela upozorava na fenomen 'zarobljene države' u Srbiji i Crnoj Gori

Blokada ulaska novih članica u Evropsku uniju je štetna i neodrživa, ali nova Evropska komisija mora snažno prionuti na reformu procesa proširivanja jer je i EU kriva i dozvolila je da ceo proces vode ustoličene vladajuće elite u zemljama Zapadnog Balkana, povlašćene u odnosu na šire slojeve društva, navodi se u analizi briselskog Centra za evropske političke studije.

Centar za evropske političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << studije upozorava da se ne sme smetnuti s uma da je fenomen te "zarobljene države" umnogome bio uzrok nesprovođenju reformi u regionu, "ali i zato što je EU dozvolila da se to dogodi, oglušujući se na mnoga upozorenja koja su godinama stizala iz tih zemalja".

Kako ukazuje briselski institut, "tekući pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom su tipičan primer takvog pristupa vođenog od vladajućih elita, kada političke vođe izrastaju sve moćnije na štetu demokratskih institucija". Analiza CEPS-a se nadovezuje na retke medije i analitičare u Evropskoj uniji koji nastoje da raščlane i mahom kritikuju situaciju nastalu zbog odlaganja pregovora sa Skopljem i Tiranom.

U osvrtima se prenose i razmišljanja koja se kreću od toga da se Zapadnom Balkanu ponudi "prelazni status" uz pristup tržištu i budžetu EU, ali ne i moć odlučivanja, pa do stava da se mora nastaviti taj proces, ali uz temeljite promene i uvažavajući stav mnogih članica Unije da je najpre ili bar uporedo nužno ojačati, objediniti EU da bi bila sposobna da primi nove članice.

Analiza briselskog Centra za evropske političke studije(CEPS) umnogome sažima nedoumice oko dalje EU politike prijema novih članica, jer upozorava da je proširivanje i za samu Uniju nemoguće i štetno zaustaviti iz bezbednosnih i geopolitičkih razloga. CEPS, međutim, naglašava da je "reforma procesa prijema u članstvo nužna, ali ne sme biti na štetu zemalja Zapadnog Balkana koje čekaju da uđu u EU, jer nema razloga da se reforma ne sprovede dok pregovori traju".

U analizi se zamera nekim članicama Unije, posebno čelnicima Francuske i Holandije, da su prvenstvo dali najpre nužnim temeljitim promenama i jačanju Unije kao preduslov za dalje razmatranje kako i kad nastaviti politiku otvorenih vrata za nove članice. Podvlači se, međutim, da je Evropska komisija već u Strategiji proširivanja u februaru prošle godine upravo ukazala na nužnost da se posebno temeljito zajamči opipljivo sprovođenje vladavine zakona, što je i glavna tačka zamerki Pariza, Haga, Kopenhagena i još nekih prestonica Unije.

CEPS smatra da to sad mora pokrenuti nova Evropska komisija, a primena Strategije se odnosi i na "nužno daleko snažnije angažovanje EU na Zapadnom Balkanu… uz vrlo opipljive poteze koji bi, ako se sprovedu, mogli obezbediti veću delotvornost procesa proširivanja". To su upravo tražili naročito francuski predsednik Emanuel Makron i holandski premijer Mark Rute, kad su obrazlagali zašto zasad nije prihvatljivo odobriti početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, insistirajući i na nezavisnosti pravosuđa i nepobitnim rezultatima u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i ilegalne imigracije.

Autor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...