Izvor: Blic, 05.Sep.2011, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Insekti svaki dan na trpezi
Evropska unija dala je tri miliona evra za projekat promovisanja nutritivne vrednosti insekata u ljudskoj ishrani. Britanski list „Dejli telegraf“ piše da eksperti u Briselu smatraju da bi insekti uskoro trebalo da postanu sastavni deo trpeze, a time ne bi bili rešeni samo problemi nestašica hrane već bi to pomoglo i očuvanju ljudske okoline.
Evropska komisija je, pored promovisanja ishrane insektima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zatražila od nacionalnih regulatornih tela, poput britanske Agencije za standarde u ishrani, da se i sama pozabave istraživanjem te teme. Zastupnici entomofagije - upotrebe insekata u ishrani - tvrde da ove životinje imaju nizak nivo holesterola i masti i visok sadržaj proteina.
Prema jednoj od studija na koje se poziva Brisel mali skakavci imaju 20 odsto proteina i samo šest odsto masti, što je skoro jednako energetskoj vrednosti govedine, koja ima 24 odsto proteina i 18 odsto masti. Cvrčci su poznati po tome da imaju visok sadržaj kalcijuma, termiti obiluju gvožđem, dok ishrana larvama velike svilene bube obezbeđuje dnevne ljudske potrebe za bakrom i riboflavinskom kiselinom. Pored toga, konzumiranje pčela, navodno, podstiče seksualnu želju kod ljudi.
Iz ekološke perspektive, insekti emituju manje gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte od goveda i potrebno im je manje hrane, što ih, prema uverenju stručnjaka Evropske komisije, čini prihvatljivijim za čovekovu okolinu. Uz to, insekti obezbeđuju najmanje 200 kilograma biomase po čeoveku, pa bi, po mišljenju onih koji veruju u perspektivu ovakve ishrane, to pomoglo borbi protiv gladi na planeti.
Evropska komisija ponudila je novac za istraživanje institutu koji bi se bavio temom „Insekti kao novi izvor proteina". Brisel traži ispitivanje kvaliteta i bezbednosti ishrane insektima, uključujući i moguće alergijske reakcije kod ljudi, kao i precizno sortiranje proteina koji se unose u organizam.
- Do 2020. insekte ćete kupovati u supermarketima. Bićemo začuđeni time kako su ljudi u 2011. mislili da će se tako nešto dogoditi. Mislim da će to krenuti sa odraslim insektima u sosovima i hamburgerima. Njihovo mlevenje će ih učiniti jestivijim - tvrdi profesor Marsel Dike sa holandskog Univerziteta Vaheninhen, koji je konkurisao za sredstva iz EU.
On kaže da su insekti biološki slični morskim zglavkarima i školjkama, kao i da bi leteći insekti trebalo da budu proglašeni račićima s neba.
- Stari izvori proteina biće nedovoljni da se nahrani narastajuća svetska populacija. Cena običnog mesa će skočiti. EU mora da investira u obezbeđivanje hrane - rekao je Dike.
Na šta sve EU troši novac? Kancelarija Žoze Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, potrošila je 249.000 evra na privatne avione tokom konferencije UN o klimatskim promenama 2009. Novac kojim je Barozo plaćao privatne avione mali je deo od ukupno 7,5 miliona evra, koliko su komesari EU potrošili na privatne čarter letove tokom poslednjih pet godina. Tokom 2009. Evropska komisija potrošila je 300.000 evra na finansiranje događaja koji su u dokumentima opisani kao „kokteli". Za koktel u okviru naučne konferencije u Amsterdamu potrošeno 75.000 evra. Dodatnih 20.000 evra potrošeno je na „protokolarne poklone" počasnim govornicima Komisije u vidu skupocenih penkala ili nakita iz „Tifanija". Među „neobičnim" izdacima EU i projekti pozorišta za pse (106.000 evra). Farme lažnih svilenih buba (99.000 evra). Zoo-vrt u kojem bi bili samo krokodili (853.000 evra). Čak 1,6 miliona evra Brisel je uložio u projekat „definisanja Boga".
