Izvor: RTS, 20.Jul.2011, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imperativ regionalne saradnje
Bez EU Zapadni Balkan i danas bi bio kao devedesetih godina prošlog veka, slažu se predstavnici civilnog sektora iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Pojedini analitičari ocenjuju da je saradnja neophodna jer su države regiona pojedinačno nevidljive na mapi sveta.
Predstavnici civilnog sektora iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore složili su okruglom Tanjugovom stolu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o važnosti regionalne saradnje da sastanak na Brionima, iako nije doneo konkretne rezultate, ima izuzetan simbolički značaj.
Izručenje Sretka Kalinića u Srbiji, zbog čega je Hrvatska menjala čak i ustav, ističe se kao primer dobre regionalne saradnje. I ugovori koji poboljšavaju prekograničnu razmenu dokaz su da u poslednjih pet godina region napreduje. Intenziviranje saradnje biće ključno za EU.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da moramo da sarađujemo, pre svega imajući u vidu dugoročnu perspektivu.
"Pojedinačno smo nevidljivi na mapi sveta. Ne znamo šta će biti sa EU za 30 godina, a za evro ni u bližem okviru, ali znamo da eventualno možemo da budemo vidljivi na mapi ako postojimo kao region", navodi Liht.
Mada se dijalog dugo vodio pod međunarodnim pritiskom, klima se menja zahvaljujući novim političkim elitama. Stručnjaci ocenjuju da sada postoji istinska volja, ali savetuju da se što pre sa reči pređe na rešavanje problema građana.
Politički analitičar Žarko Puhovski navodi da niko u Republici Srpskoj ne razgovara o tome da se granični prelazi u Staroj Gradiški i Bosanskom brodu prebace sa druge strane Save u Hrvatsku, gde postoji mnogo širi prostor.
"Tako bi se 10 puta ubrzao protok ljudi i roba, jer ovamo nema za to kapaciteta, a u Hrvatskoj je taj prostor širi. Hrvatska, doduše, gubi deo teritorije jer bi granica sa BiH bila na drugoj strani, ali to je nešto što se mora učiniti", smatra Puhovski.
Uprkos sve boljoj saradnji, Puhovski ne očekuje da budu povučene tužbe za genocid između Hrvatske i Srbije, jer, kaže, ne postoje političke snage koje bi to učinile.
Dok je Zagreb sve bliže Briselu, odnose Beograda i Podgorice još opterećuju drugi problemi.
"Čini mi se da u Srbiji ne postoji prihvatanje Crne Gore kao nezavisne države, isto kao što se u Crnoj Gori, pogrešno, jedan deo identiteta gradi na onome što su razlike sa Srbijom", navodi Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje.
Poseta crnogorskog premijera Igora Lukšića Beogradu nagoveštava otopljavanje u odnosima dve države.
