Izvor: Politika, 04.Avg.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li koristi od evropske čekaonice
Da li je dugo čekanje na članstvo u EU neproduktivno za Balkan jer jača uticaj Rusije i Turske ili otvara i neke druge mogućnosti za saradnju
Da li je dugo čekanje na članstvo u Evropskoj uniji loše za Srbiju ili može imati i neke koristi? Jedni misle da to što je dugo u evropskoj čekaonici Beogradu daje mogućnost da izvlači i druge „karte”, a drugi da ipak nema prave zamene za EU.
Svestan opasnosti po evrointegraciju zapadnog Balkana, Dejan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jović, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Zagrebu i nekadašnji politički savetnik bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića, nedavno je upozorio da je u interesu EU da uključi nove članice ovog regiona što pre može jer, ukoliko EU u dogledno vreme ne ponudi članstvo zemljama zapadnog Balkana, uticaj regionalnih sila Rusije i Turske biće, upozorio je, sve veći, iako one zemljama regiona verovatno ne bi ponudile više od EU.
Jović smatra da je dug boravak u čekaonici neproduktivan za Balkan. „Dug boravak u čekaonici EU je neproduktivan jer ne čini zemlju kandidata mnogo boljom, već rizikuje njeno okretanje drugim alternativama. U rastućem multipolarizmu na evropskim internim i eksternim periferijama, to bi bio pogrešan smer kretanja”, poručio je u autorskom tekstu za portal „Juropijen vestern Balkans” i ukazao da se, posle izbijanja ukrajinske krize, EU suočava s političkim nadmetanjem za uticaj na istoku i jugoistoku Evrope.
Slična je, početkom jula, bila i poruka Tomaša Šemonjaka, potpredsednika Vlade Poljske, koji se založio da se EU više otvori prema Srbiji, zato što će se u regionu odigravati važno geopolitičko suparništvo s Rusijom.
Složivši se s tim da će, ukoliko EU ne ponudi mogućnost proširenja, uticaj Rusije i Turske svakako jačati, Igor Novaković iz Isak fonda ipak naglašava da te zemlje „svakako nemaju moć da ponude nekakvu alternativu onome što pruža EU, a to je mogućnost transformacije zemlje”.
Primarni cilj Turske, kako kaže, jeste da ostvari što veći uticaj na muslimansku populaciju na Balkanu i time na najlakši način projektuje svoju moć u ovom regionu. S druge strane, Rusija je geopolitički „ekstremno udaljena od Srbije”, a s proširenjem NATO-a i EU na Rumuniju i Bugarsku geopolitički prostor je zatvoren, pa Rusija „nema nikakvu mogućnost da suštinski projektuje svoju moć, sem da podržava elemente koji se protive daljim evroatlantskim i evropskim integracijama”.
Međutim, Dragomir Anđelković, politički analitičar, misli da je, iz ugla Srbije, dobro da ima ponude s raznih strana. „Srbija treba da bude smirena, da ne pokazuje preterani entuzijazam za bilo kakve integracije. EU neka nas uveri da je to dobro. Mi smo pokazali veliku spremnost za evrointegracije i više puta smo naišli na zatvorena vrata”, ističe Anđelković, koji smatra da Srbija ne treba da odbaci evropski kurs, ali da ne treba ni da žuri, već da vidi šta njoj EU zaista nudi i da uporedo gleda kako može i sa svim drugim geopolitičkim meridijanima da sarađuje.
Anđelković, takođe, misli da je jasno da će druge sile biti moćnije. Ali nije tu samo Rusija i Turska, već i Kina, čija će uloga u velikoj meri ojačati, pogotovu u onom delu Evrope koji nije unutar EU.
„Iz ugla EU kao da se dovoljno ne uviđa da je ona sve manje atraktivna i sve manje značajna u nekoj geopolitičkoj trci. Balkan je potrebniji EU nego što je ona potrebna Srbiji, pa i Republici Srpskoj. Oni to ponekad zanemaruju. Ako ne požure s nekim atraktivnim ponudama, a to nisu ponude pukog članstva, već fondovima i podrškom, pitanje je da li će Srbija za dve-tri godine biti zainteresovana za evrointegracije, jer se svet drastično menja”, ocenjuje Anđelković i dodaje da je jasno i da će Amerika i EU imati manju moć za dvadeset godina nego što je imaju danas.
Geopolitička tema na našem prostoru postaje sve aktuelnija. Žan Danijel Ruh, ambasador Švajcarske u Beogradu, rekao je, u intervjuu za „Blic”, da Srbiju niko ne bi smeo da tera da bira između Istoka i Zapada. „Ne biste smeli da budete naterani da birate već da budete nezavisni da donosite samostalno odluke kakve vam odgovaraju. To je naš recept”, izjavio je Ruh.
Ekonomista Boško Mijatović, koji je svojevremeno za naš list govorio o potrebi strateškog razmišljanja o alternativi pristupanja EU i, između ostalog, unutar plana Be navodio švajcarski pristup, model razgranate saradnje kroz bilateralne ugovore Srbije i EU iz raznih oblasti, smatra da nas EU neće primiti ni za 10–15 godina i da je pitanje da li će se to ikada dogoditi, a da priča o našem ulasku u EU više služi ovdašnjim političarima da dobijaju političke poene.
„Stalno se govori o nekom napretku ka EU, a tog napretka ka EU uopšte nema – ni pregovori oko poglavlja nisu počeli, a tek kad oni počnu, ima to da se razvlači. Stoga, treba se evropeizovati, ali držati i otvorene oči, sarađivati sa svakim u nacionalnom interesu. Ne treba žuriti u EU zato što oni i nemaju nameru da nas prime, već treba voditi nezavisnu spoljnu politiku, negde između velikih sila. Neko je govorio – ’između četiri stuba spoljne politike’. Naša vlada se, međutim, okrenula samo ka ’dva stuba’, a zanemaruje još dva, odnosno seti ih se samo kad zatrebaju (kao što je to bilo u slučaju britanske rezolucije o Srebrenici)”, kaže Mijatović, dodajući da ne vidi da mnogim zemljama ovog sveta nešto fali što nisu članice EU i što nikada i neće biti u njenom članstvu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
