Izvor: B92, 10.Jul.2023, 08:51
I na kraju, Hrvati su se džaba uspaničili
1. jula istekao je rok za prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.
Do tog datuma, stranci su hrvatska poljoprivredna zemljišta mogli da kupuju putem kompanija, a sada mogu i građani zemalja Evropske unije.
Međutim, iako su mnogi očekivali da će stranci pohrliti i pokupovati sve što se može prodati, čini se da se to neće dogoditi. Naime, zemljišne knjige su nesređene, mnogo je još zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kojoj se ne znaju vlasnici, pa je Hrvatska zemlja mrtvog kapitala.
Velike rasprodaje zemlje strancima neće biti. To zna svaki poljoprivrednik, prenosi seebiz.
"Nema nekih značajnijih površina, krupnih, što bi možda bilo zanimljivo i nekim strancima, sitnih parcela ima uvek što se prodaju, to nisu neke značajne i mislim da to, prema mom mišljenju, ne bi trebalo da bude za nekog stranca zanimljivo", rekao je za HRT Nikica Marić, Alaginci, Požeško-slavonska županija.
Uz to, dosta je parcela zapušteno, nemaju prilaze. Ili se ne zna ko je vlasnik.
"Nemamo sređene zemljišne knjige, i tu strani investitori vrlo brzo odustanu nakon dve-tri godine kada ne mogu da srede knjige, a tu se moramo zahvaliti, našim ne tako efikasnim telima", dodao je Mladen Jakopović, Hrvatska poljoprivredna komora.
Ipak u 2022. poljoprivredno zemljište je poskupelo: oranice su u proseku skuplje za tridesetak evra po hektaru, pašnjaci dvestotinjak, a taj trend mogao bi zahvatiti i šume. Jer za šume koje su u vlasništvu naših građana poslednjih meseci raspituju se Austrijanci i Slovenci. Ali problem je što šesto hiljada građana ima oko sedamsto hiljada hektara šuma - uglavnom su to manje površine.
"I izuzetno je interesantno pogotovo za one članice Evropske unije koje imaju razvijenu drvnu industriju. S te pozicije sigurno postoje ulagači, ali neki od njih su već ušli u šumski fond Hrvatske tako da su osnovali poslovne subjekte, pravne osobe ovde u Hrvatskoj, tako su mogli da kupe nekretnine, bez obzira na zabranu, odnosno moratorijum", naglasio je predsednik Hrvatskog saveza udruženja privatnih šumovlasnika mr. sc. Zdenko Bogović.
Kad ne mogu da kupe, poljoprivrednici zemlju često uzimaju u zakup. Najčešće je u takvom režimu zemlja čiji je vlasnik država. Svaki treći hektar koji ima dala je u zakup, koncesiju ili na privremeno korišćenje.
I Nikica Marić obrađuje zemlju u zakupu, ali time nije zadovoljan.
"Taj zakup je jako nesiguran, isto kao i zakup državne zemlje, koje ja imam jedan mali deo, državne zemlje, koju radim u najmu, i imam je već 25 godina. Mislim da bi bilo realno da je prvo kupim ja, a ne neki stranac. Ako je već radim i uređivao sam je 25 godina, znači da bi bilo u redu da ostane u mom vlasništvu", poručio je Nikica Marić, Alaginci, Požeško-slavonska županija.
Brojevi su nemilosrdni i pokazuju da se od ulaska u Evropsku uniju menjala ukupno korišćena poljoprivredna površina. U odnosu na godinu pristupanja, lani se u Hrvatskoj obrađivalo dvesta hiljada hektara manje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
