Izvor: Politika, 13.Maj.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I na Kosovu pada natalitet
U pokrajini je to posledica nezaposlenosti i emigriranja. – U državama širom starog kontinenta demografski pad beleži se po ulasku u EU
Natalitet je prva „žrtva” pristupanja Evropskoj uniji, a priključenje velikoj evropskoj porodici naroda smanjuje broj dece u porodici „novih” Evropljana, svedoče demografski podaci Starog kontinenta. Analizirajući evropske natalitetne grafikone, stručni saradnik Centra za demografska istraživanja mr Goran Penev, konstatuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je kod svih zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji natalitet drastično pao, a to se naročito odnosi na Bugarsku, Rumuniju i zemlje bivšeg socijalističkog bloka, ali i na Austriju, Maltu i Kipar, kod kojih je natalitet ionako bio nizak.
– Zanimljivost vezana za blisku prošlost naših evropskih suseda glasi da je za Bugarsku i Rumuniju tranzicija u kapitalizam bila fatalnija po demografiju od Drugog svetskog rata, jer je došlo do ogromnog porasta nezaposlenosti i velike migracije stanovništva u zemlje zapadne Evrope, što je dovelo do toga da se plač novorođenih beba u porodilištu smanji za nekoliko oktava. U istočnoj Nemačkoj do drastičnog pada nataliteta došlo je posle pada Berlinskog zida – pre tog istorijskog događaja jedna žena rađala je 1,6 dece, a nakon ujedinjenja sa zapadnom Nemačkom – 0,8 dece. U Mađarskoj je takođe došlo do drastičnog pada broja novorođenih beba nakon pristupanja Evropskoj uniji, a isto se desilo sa Slovenijom – od kada su im se pre deset godina otvorila vrata ujedinjene Evrope, rode sve manje sleću u ovu bivšu jugoslovensku državu – primećuje mr Penev.
Iako područje Kosova i dalje ima najveći prirodni priraštaj u Evropi, naš sagovornik skreće pažnju na činjenicu da broj živorođenih beba u ovoj pokrajini pada iz godine u godinu. Do 1999. godine Kosovo je imalo najvišu stopu nataliteta u Evropi, a od kako su međunarodne snage prisutne u ovoj pokrajini, broj beba smanjen je gotovo za trećinu. Podaci, naime, govore da je 2000. godine na Kosovu rođeno 39.091 dete, 2004. godine – 30.825 deteta, 2006. godine – 28. 404 deteta, 2011. godine 27.547 deteta, a 2012. godine na Kosovu je rođeno 10.913 beba manje nego 2000. godine, što predstavlja pad od oko 28 odsto. Kosovski demografi smatraju da je manji broj novorođene dece direktna posledice ogromne stope nezaposlenosti koja se kreće između 40 i 70 odsto, ali i iseljavanja mladih u zemlje zapadne Evrope.
– Kosovo i dalje ima najveći natalitet u Evropi – najnoviji podaci govore da jedna žena rađa 2,47 dece, a to je najveći prirodni priraštaj na Starom kontinentu. U Albaniji, primera radi, na jednu ženu dolazi 1,8 dece. Međutim, ogromne migracije mladih ljudi sa Kosova u zemlje zapadne Evrope – pre svega u Švajcarsku i Belgiju uzele su svoj demografski „danak” – primećuje mr Penev.
Na pitanje kako komentariše to što, moglo bi se reći, babice postaju tehnološki višak nakon pristupanja zemlje Evropskoj uniji, on odgovara da otvaranje evropskih vrata ne uzrokuje samo migracioni „cunami”, to jest ogromno iseljavanje mladih ljudi od kojih se očekuje da podižu natalitet nacije, već i prihvatanje evropskog načina života koji promoviše usmerenost na karijeru i trošenje novca. Pristupanje Evropskoj uniji znači i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim zakonima koji regulišu pitanje trajanja porodiljskog odsustva koje u brojnim zemljama iznosi svega nekoliko meseci.
– Za mnoge mlade ljude svet postaje nesigurnije mesto za život – oni nemaju sigurnost u pogledu svoje budućnosti i svog radnog mesta, i to su ključni razlozi zbog kojih oni odlažu rađanje i ostaju samo na jednom detetu – zaključuje naš sagovornik.
Osvrćući se na nacionalnu demografsku statistiku, on zabrinuto konstatuje da je u Srbiji svaka generacija za trećinu malobrojnija u odnosu na generaciju svojih roditelja.
– Poslednji popis stanovništva pokazao je da svaka četvrta žena između 30 i 39 godine nema dete, a 2002. godine tek svaka sedma žena nije imala dete. Popis je takođe pokazao da svaki treći muškarac od 35 do 39 godine nije u braku niti u zajednici, to jest da svaka peta žena ove starosne dobi ne nosi burmu – što je duplo više nego 2002. godine. Ja nisam optimista da će se sumorna demografska statistika naše zemlje popraviti – kaže mr Penev.
--------------------------------------------------------------------------------------
Najčešće demografske zablude
Mr Goran Penev demantuje jednu od najčešćih demografskih zabluda koja glasi da imigrantsko stanovništvo podiže natalitet zemlje i kaže da „uvezeno” stanovništvo veoma brzo prihvata reproduktivni „obrazac ponašanja” domaćeg stanovništva. Albanci u Francuskoj imaju manji natalitet nego Albanci u Albaniji, iako imaju veći natalitet od Francuza, a isto važi i za Turke u Nemačkoj – oni imaju veći natalitet od Nemaca, ali niži nivo rađanja od Turaka u Turskoj. Druga demografska zabluda jeste da natalitet zavisi od standarda porodice.
K. Đorđević
objavljeno: 13.05.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
