Izvor: Southeast European Times, 01.Jul.2013, 21:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska u EU, budućnost neizvesna

Iako je postala članica EU, gde će joj biti dostupni razni fondovi, Hrvatska zabrinuta zbog ekonomije i kvaliteta života.

01/07/2013

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Zagreba -- 1.7.2013.

Poslednjih dana pred zvanično pristupanje Hrvatske EU, iz časa u čas stizale su čestitke šefova država iz čitavog sveta, a vlada je dovršavala pripreme za nacionalno slavlje koje je, kako se navodi, koštalo milion evra.

I >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pored slavljeničke atmosfere, međutim, mnogi Hrvati zabrinuti su za finansijsku budućnost zemlje, a neki kažu da će građani biti razočarani kada shvate da na slovenačkoj granici prema Hrvatskoj, u ponoć prvog jula, ne čekaju kamioni iz Brisela natovareni novcem.

Naprotiv, kažu stručnjaci, i građani i vlasti trebalo bi da budu spremni za nove izazove.

Pristupanje EU je pozitivan događaj za Hrvatsku. Razorena u ratu pre dve decenije, ta zemlja je danas stabilna demokratija, koja je u stanju da preuzme obaveze vezane za članstvo i ispuni niz EU standarda.

Pred Hrvatskom su, međutim, brojni izazovi, među kojima stopa nezaposlenosti od dvadesetak odsto, životni standard u opadanju, endemska korupcija političke elite, kao i opadajući kreditni rejting na međunarodnom planu.

Nikola Vuljanić, jedan od hrvatskih predstavnika u Evropskom parlamentu, kaže da građani ne bi trebalo da očekuju velike novce iz EU.

„Niko vam u restoranu neće ponuditi besplatni ručak, zar ne? Moramo da naporno radimo da bismo dobili novac od EU. Ono što je pozitivno jeste da će građani prvi put u hrvatskoj istoriji doživeti vladavinu prava. U evropskom pravnom sistemu, građanin je u centru pažnje i štite ga svi merodavni zakoni. Biće koristan i stalni kontakt sa evropskim građanima“, kaže Vuljanić zaSETimes.

Hrvatska, zemlja sa 4,4 miliona stanovnika, tek je druga bivša jugoslovenska nacija koja je ušla u EU. Slovenija, koja je i sama u dubokoj ekonomskoj krizi, postala je članica 2004. Hrvatska će biti prva zemlja nekadašnjeg komunističkog bloka koja je postala članica od 2007, kada su u članstvo ušle Rumunija i Bugarska.

Premijer Zoran Milanović nedavno je ukazao na to da, zbog brojnih korupcionaških skandala, Hrvatska ima reputaciju korumpirane države i naglasio da se to mora promeniti.

„Naša reputacija ukaljana je time što se dešavalo i moramo se boriti da to promenimo, jer zbog toga Hrvatsku smatraju korumpiranom zemljom“, izjavio je Milanović na sednici vlade krajem maja. „Bez obzira na to ko je odgovoran za taj imidž, to moramo da promenimo.“

Prema podacima Trensparensi internešenela, Hrvatska je rangirana ispod Ruande, Jordana i Kube na indeksu korupcije za 2012. Hrvatski premijer Ivo Sanader, koji je imao značajnu ulogu u pregovorima o članstvu u EU, osuđen je na desetogodišnju zatvorsku kaznu prošle godine, pošto je proglašen krivim za primanje multimilionskog mita od stranih kompanija.

Hrvati se nadaju da će ulazak u EU pomoći oporavak ekonomije i stvoriti nova radna mesta. [AFP]

Ekonomisti kažu da će pristupanje EU otvoriti mnoga vrata za boljitak ekonomije, ali dodaju da će se zemlja suočiti sa žestokom konkurencijom.

„Otvaranje tržišta, uklanjanje tarifnih barijera, veći protok robe ... to su koristi. Međutim, to znači i pojačana konkurencija za domaće firme, tako da će ih to naterati da se restrukturiraju i modernizuju, kako bi bile konkurentne i uspešne. Naravno, sjajna mogućnost je pristup evropskim finansijskim sredstvima koje bi država trebalo da iskoristi na pravi način“, kaže zaSETimesDamir Novotni, ekonomski analitičar i bivši član saveta guvernera Hrvatske narodne banke.

U Hrvatskoj trenutno ima 370.000 nezaposlenih i ta brojka rapidno raste. Od 1. januara, 12.000 ljudi je izgubilo posao. Prosečna plata u Hrvatskoj je 700 evra mesečno.

Radnici se nadaju da će imati više prilika za zapošljavanje u Evropi nego u Hrvatskoj. I dok članstvo u EU znači slobodu kretanja, ne znači automatski i slobodu zapošljavanja. Unija dozvoljava članicama da ograniče mogućnost zapošljavanja građana novih država članica na period do sedam godina.

Hrvatima neće biti dozvoljeno da rade u Austriji, Belgiji, Engleskoj, Nemačkoj, Holandiji i Sloveniji dve godine, dok su Rumunija, Portugal, Finska, Švedska i Slovačke najavile da neće uvoditi restrikcije na zapošljavanje Hrvata.

Lado Gojković (35) nezaposleni je stanovnik Zagreba i kaže da ulazak u EU građanima ne donosi ništa novo.

„U nekim državama biće na snazi zabrana zapošljavanja. Međutim, ljudi moraju da shvate da im niko neće zakucati na vrata i ponuditi posao iz snova. Do sada nisam uspeo da pronađem pravi posao u Hrvatskoj, ali ću ga sigurno potražiti u zemljama EU“, kaže Gojković zaSETimes.

Ivan Kovačević, predsednik Građevinskog sindikata Hrvatske, kaže zaSETimesda je više od 40.000 građevinskih radnika izgubilo posao u poslednje četiri godine i da je prošle godine više od trideset građevinskih firmi otišlo u stečaj.

„Situacija na koju računamo da će biti posle prvog jula je da će naša kompanija otići da posluje u Evropi. Veće tržište rada znači i veću konkurenciju, ali to nam je trenutno jedina nada. Mogu da kažem da je budućnost neizvesna“, kaže Kovačević.

Iako je ekonomski podsticaj koji dolazi sa članstvom u EU u velikoj meri smanjen zbog svetske kreditne krize i slabljenja evra, Hrvatska može očekivati određene koristi.

Hrvatska će dobiti pristup programima finansiranja EU, što podrazumeva da će biti i partner u budžetu Unije. Budžet, koji je u periodu od 2007. do 2013. iznosio je 864 milijarde evra, i pokriva troškove za poljoprivredu, unutrašnje politike, administraciju i kompenzacije, ali i druge sektore.

Predviđeno je da će Hrvatska dobiti 11,7 milijardi evra EU sredstava do 2020, ali će morati da zaradi taj novac predlažući odgovarajuće projekte.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović (desno) sastao se nedavno sa komesarkom za spoljne poslove EU Ketrin Ešton. [AFP]

Od ulaska u Uniju 2007, Bugarska i Rumunija imale su teškoće da pristupe i iskoriste EU fondove. Bugarska je iskoristila tek 19 odsto raspoloživih sredstava, dok je Rumunija upotrebila samo četiri odsto.

U pisanoj izjavi zaSETimes, hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova kaže da ta zemlja predviđa da će dobiti sredstva EU za poljoprivredu, regionalni razvoj i građevinsku infrastrukturu.

„Pred nama su brojni izazovi. Hrvatska ekonomija moraće da se prilagodi velikom tržištu i bude konkurentna, i to je prilika da postane uspešnija, bogatija i izdržljivija. I pored aktuelnih ekonomskih teškoća, EU je još uvek zajednica sa najboljim životnim standardom, ali i tržište sa više od 500 miliona potrošača“, kaže Ministarstvo.

Prema nedavno sprovedenim anketama, podrška ulasku Hrvatske u EU je 60 odsto, ali tek 49 odsto Hrvata kaže da će njihova zemlja imati koristi od članstva. Kada je Hrvatska pre deset godina počela da pregovara o članstvu, pro-evropska podrška iznosila je 85 odsto.

Mnogi građani nadaju se da će članstvo biti pozitivno.

Maja Zablat tri godine je provela na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i planira da nastavi studije u oktobru u Austriji.

„Biću tretirana kao domaći student, kao bilo ko drugi sa teritorije EU. Planiram da nastavim sa magistraturom pošto završim ovu poslednju godinu redovnih studija. Posle toga, ko zna? Možda ću se zaposliti u Austriji. Ako ne, vratiću se u Hrvatsku i potražiti posao. U ovom trenutku nema baš velike nade za tako nešto, ali će se stvari možda promeniti za nekoliko godina“, kaže Zablat zaSETimes.

Amela Bauk (40), učiteljica iz Splita, kaže da očekuje bolje uslove rada i veću platu.

„Možda će državni budžet porasti pošto uđemo u EU i samim tim, možda će biti više novca za radnike u javnom sektoru. Moja deca će moći da besplatno studiraju na nekom od evropskih univerziteta“, kaže Bauk zaSETimes.

U političkom smislu, Hrvatska će pokušati da se nametne kao ključni faktor regionalne stabilnosti. Stručnjaci kažu da će Hrvatska nastaviti da podržava evrointegracije drugih balkanskih zemalja.

„Politički, Hrvatska neće zaboraviti svoje susede i to je zajednički stav svih političara i svih stranaka. Iako ima onih koji misle da je ulazak u EU definitivno bekstvo sa Balkana, to se neće desiti. Hrvatska će nastaviti da podržava put svojih suseda u EU“, kaže zaSETimesDavor Đenero, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu.

Portparol Evropske Komisije Peter Stano rekao je da je ulazak Hrvatske u EU „snažan signal za Zapadni Balkan“.

„Pristupanje Hrvatske potvrđuje da perspektiva evropskih integracija ostaje otvorena za sve zemlje u regionu, koje pokažu potrebnu političku volju da sprovedu političke i ekonomske reforme i dokažu poštovanje evropskih vrednosti, kao što su vladavina prava, demokratski principi i ljudska prava“, kaže Stano zaSETimes.

„Pored toga, transformacija Hrvatske i ulazak u EU jača stabilnost u jednom nestabilnom regionu, blizu granica EU. Napredak postignut u pomirenju i poboljšanju dobrosusedskih odnosa pomogao je da Hrvatska bude tamo gde je danas. Hrvatska u tom pogledu pruža primer svim drugim zemljama u regionu i nadamo se da će te zemlje slediti njen primer.“

Da li će Hrvatska imati korist od ulaska u EU? Napišite svoje mišljenje u komentarima.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Southeast European Times...