Izvor: RTS, 30.Jun.2013, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska na vratima Evropske unije

Evropska unija u ponoć dobija 28. zemlju članicu - Hrvatsku. Zagreb i drugi hrvatski gradovi pripremaju se za večerašnju proslavu ulaska u EU. Ulazimo u EU ali ostajemo u regionu, poručila Vesna Pusić. Delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Nikolićem na ceremoniji u Zagrebu.

U Zagrebu se odvijaju poslednje pripreme za večerašnju centralnu proslavu ulaska Hrvatske u EU, kojoj će, uz brojne strane državnike >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prisustvovati i delegacija Srbije predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem, a prigodni programi biće održani tokom dana i u drugim hrvatskim gradovima.

Ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić poručila je da, iako ta država u ponoć postaje članica EU, ona ostaje u regionu kojem je oduvek pripadala, i kojem će pomoći da postane deo jedinstvene evropske porodice.

"Hrvatska postaje politički Evropom, ali ostaje ovde gde je uvek i bila, i naši susedi su naši partneri. U regiji ima zemalja od punopravnih članica do zemalja koje još nisu kandidat za članstvo u EU, ali taj spektar statusa znači da regija može treba i ide ka članstvu", rekla je Pusić na konferenciji za novinare organizovanoj u sklopu proslave ulaska Hrvatske u EU.

Hrvatska će, kako je rekla, preuzeti svoj deo odgovornosti za zajedničku budućnost regiona, i to, objasnila je, ne iz velikodušnosti, već iz interesa, budući da i njena stabilnost zavisi od stabilnosti regiona.

U Hrvatsku od petka stižu brojni strani državnici iz zemalja članica EU i zemalja regiona kojih se na proslavi na zagrebačkom Trgu bana Jelačića očekuje oko 120, zajedno s brojnim domaćim političarima i ličnostima iz javnog života.

Celu manifestaciju, od puteva prolaska delegacija do Jelačićevog trga i Gornjeg grada obezbeđuje oko 1.000 policajaca iz zagrebačke i drugih policijskih uprava.

Već ranije najavljeno je da će biti oko 700 izvođača, među njima i vrhunski domaći i svetski izvođači, a ukupni troškovi koji će biti saopšteni nakon manifestacije procenjeni su na oko 5,5 miliona kuna (oko 737.000 evra).

Zbog dolaska zvaničnika, na snazi je posebna regulacija saobraćaja kojom će se otežati ili onemogućiti kretanje vozila na trasama kojima se voze delegacije, pre svega od aerodroma do hotela u centru grada i na prostoru Gornjeg grada gde je sedište vlade i gde će se okupljati zvaničnici.

Zbog mera bezbednosti tokom tri sata danas poslepodne biće zabranjen prolaz pešaka na Trgu bana Jelačića, na kojem su u toku poslednji radovi na postavljanju bine i ekrana, a nakon toga građani će na nekoliko ulaza imati pristup, uz kontrolu policije.

Pored Zagreba, prigodne proslava održaće se i u drugim gradovima, a zajedničko im je da će se u ponoć, kad Hrvatska formalno uđe u EU, izvoditi "Oda radosti", himna EU, a stanovnici nekih od njih moći će uživati i u vatrometu.

Tokom dana s graničnih prelaza Repe i Pasjak prema Sloveniji biće skinute oznake carina, a na graničnom prelazu Bajakovo prema Srbiji noćas će se postaviti oznake EU.

Tokom sutrašnjeg dana ministri unutrašnjih poslova Hrvatske i Slovenije simbolički će predstaviti sistem zajedničkih policijskih pregleda putnih dokumenata.

Od 1. jula građani Hrvatske moći će da prelaze granice unutar EU s ličnim kartama izdatim nakon 2003. i putovati u neke zemlje regiona, kao što je Srbija.

Sedmo proširenje EU

U istoriji Evropske unije do sada je bilo šest proširenja tokom kojih se pridruživala jedna ili više evropskih zemalja često u dužim razmacima, a najveće proširenje je bilo 2004. godine.

Od postavljanja temelja Evropske unije pre više od 60 godina broj članica je porastao sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora na 27 članica, a sa ulaskom Hrvatske u EU 1. jula povećaće se na 28.

Ulazak Hrvatske će za Uniju predstavljati sedmo proširenje. Današnju EU je osnovalo šest zapadnoevropskih zemalja, a njeni temelji su postavljeni Pariskim ugovorom, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, piše portal EurAktiv Srbija.

Pariski ugovor su 18. aprila 1951. godine potpisale Belgija, tadašnja SR Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.

Te zemlje su Rimskim ugovorom iz 1957. godine uspostavile Evropsku ekonomsku zajednicu koja je Mastrihtskim ugovorom iz februara 1992. preimenovana u Evropsku uniju.

Prvi krug proširenja bio je 1. januara 1973. kada su EEZ pristupile Velika Britanija, Irska i Danska.

Nakon toga Uniji se pridružuju zemlje na jugu Evrope: Grčka 1. januara 1981. godine i Španija i Portugalija 1. januara 1986. godine.

U četvrtom krugu proširenja 1. januara 1995. EU su pristupile Austrija, Finska i Švedska i broj članica se povećao na 15.

Nakon tog proširenja EU je obuhvatila govoto celu Zapadnu Evropu, a o tih 15 članica se nakon novih proširenja govorilo i kao "starima članicama".

Na sledeće proširenje se ponovo čekalo gotovo 10 godina da bi 1. maja 2004. Uniji pristupilo 10 članica, a Unija proširila uglavnom na istok Evrope.

EU su tada pristupile Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Kipar i Malta, a to je najveće do sada proširenje po broju zemalja i stanovnika.

Poslednje proširenje je bilo 1. januara 2007. kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija.

Naredni ciklus proširenja EU bi trebalo da ide u smeru jugoistoka Evrope - na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, i na krajnji severozapad, ali je Island koji ima status kandidata u međuvremenu odustao od pridruživanja EU.

Zemlje kandidati za članstvo u EU su Srbija, Crna Gora, Makedonija i Turska, a potencijalni kandidati Bosna i Hercegovina i Albanija.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić

Nastavak na RTS...

Nezavisne Novine: Na pragu EU, o Sanaderu i Tuđmanu ni riječi

Nezavisne Novine: EU na granici s BiH