Izvor: RTS, 30.Jun.2013, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska na vratima EU
Evropska unija u ponoć dobija 28. zemlju članicu - Hrvatsku. Zagreb i drugi hrvatski gradovi pripremaju se za večerašnju proslavu ulaska u EU. Ulazimo u EU, ali ostajemo u regionu, poručila Vesna Pusić. Delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Nikolićem na ceremoniji u Zagrebu.
U Zagrebu se odvijaju poslednje pripreme za večerašnju centralnu proslavu ulaska Hrvatske u EU, kojoj će, uz brojne strane >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << državnike prisustvovati i delegacija Srbije predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem, a prigodni programi biće održani i u drugim hrvatskim gradovima.
Ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić poručila je da, iako ta država u ponoć postaje članica EU, ona ostaje u regionu kojem je oduvek pripadala, i kojem će pomoći da postane deo jedinstvene evropske porodice.
"Hrvatska postaje politički Evropom, ali ostaje ovde gde je uvek i bila, i naši susedi su naši partneri. U regiji ima zemalja od punopravnih članica do zemalja koje još nisu kandidat za članstvo u EU, ali taj spektar statusa znači da regija može treba i ide ka članstvu", rekla je Pusić na konferenciji za novinare organizovanoj u sklopu proslave ulaska Hrvatske u EU.
Hrvatska će, kako je rekla, preuzeti svoj deo odgovornosti za zajedničku budućnost regiona, i to, objasnila je, ne iz velikodušnosti, već iz interesa, budući da i njena stabilnost zavisi od stabilnosti regiona.
U Hrvatsku su pristigli brojni državnici iz zemalja regiona, kao i iz država članica EU i evropski zvaničnici, među kojima su i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
Na proslavi na zagrebačkom Trgu bana Jelačića očekuju se i brojni domaći političari i ličnosti iz javnog života.
Prva potpredsednica Vlade Hrvatske i šefica diplomatije Vesna Pusić ugostila je u Zagrebu na svečanom ručku ministre spoljnih poslova iz regiona i poručila im da sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu.
Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić rekao je u Zagrebu je da se Srbija iskreno raduje ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.
"Srbija je danas gotovo potpuno okružena Evropskom unijom. Sasvim smo sigurni da ćemo i ubuduće zajedno raditi na tome da Srbija i ceo region uđu u Uniju", rekao je Mrkić, a prenosi agencija Hina.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj kaže da je ovo veliki dan za Hrvatsku koja je "izvrstan primer za ceo region kako reformisati i modernizovati društvo, i kako nakon godina reforma svaka zemlja može da postane članica EU".
Kako je ocenio, Evropska unija se u 2013. godini može ponositi hrvatskim članstvom i dijalogom Srbije i Kosova.
Crnogorski ministar Igor Lukšić očekuje da će i druge zemlje regiona u idućim godinama napredovati prema EU.
"Što se tiče Crne Gore i BiH, kopnena granica EU dolazi do nas. Nadam se da ćemo vrlo brzo, neki od nas nastavljajući, a neki otvarajući pregovore, napredovati prema EU i u idućim godinama se pridružiti Hrvatskoj", rekao je Lukšić.
Hrvatskoj je čestitao i ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija, koji je rekao da će BiH od sutra imati više prijatelja u Evropskoj uniji .
"To nam je podsticaj da se što je moguće pre stvarno sretnemo i da ponovno budemo deo jednog istog političkog, ekonomskog, kulturnog, civilizacijskog prostora", naglasio je Lagumdžija.
Proslava na Trgu bana Jelačića
Od puteva prolaska delegacija do Jelačićevog trga i Gornjeg grada, proslavu obezbeđuje oko 1.000 policajaca iz zagrebačke i drugih policijskih uprava.
Već ranije najavljeno je da će biti oko 700 izvođača, među njima i vrhunski domaći i svetski izvođači, a ukupni troškovi koji će biti saopšteni nakon manifestacije procenjeni su na oko 5,5 miliona kuna (oko 737.000 evra).
Pored Zagreba, prigodne proslava održaće se i u drugim gradovima, a zajedničko im je da će se u ponoć, kad Hrvatska formalno uđe u EU, izvoditi "Oda radosti", himna EU.
Tokom dana s graničnih prelaza Repe i Pasjak prema Sloveniji biće skinute oznake carina, a na graničnom prelazu Bajakovo prema Srbiji noćas će biti postavljene oznake EU.
Tokom sutrašnjeg dana ministri unutrašnjih poslova Hrvatske i Slovenije simbolički će predstaviti sistem zajedničkih policijskih pregleda putnih dokumenata.
Od 1. jula građani Hrvatske moći će da prelaze granice unutar EU s ličnim kartama izdatim nakon 2003. i putovati u neke zemlje regiona, kao što je Srbija.
Sedmo proširenje EU
U istoriji Evropske unije do sada je bilo šest proširenja tokom kojih se pridruživala jedna ili više evropskih zemalja često u dužim razmacima, a najveće proširenje je bilo 2004. godine.
Od postavljanja temelja Evropske unije pre više od 60 godina broj članica je porastao sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora na 27 članica, a sa ulaskom Hrvatske u EU 1. jula povećaće se na 28.
Ulazak Hrvatske će za Uniju predstavljati sedmo proširenje. Današnju EU je osnovalo šest zapadnoevropskih zemalja, a njeni temelji su postavljeni Pariskim ugovorom, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik.
Pariski ugovor su 18. aprila 1951. godine potpisale Belgija, tadašnja SR Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.
Te zemlje su Rimskim ugovorom iz 1957. godine uspostavile Evropsku ekonomsku zajednicu koja je Mastrihtskim ugovorom iz februara 1992. preimenovana u Evropsku uniju.
Prvi krug proširenja bio je 1. januara 1973. kada su EEZ pristupile Velika Britanija, Irska i Danska.
Nakon toga Uniji se pridružuju zemlje na jugu Evrope: Grčka 1. januara 1981. godine i Španija i Portugalija 1. januara 1986. godine.
U četvrtom krugu proširenja 1. januara 1995. EU su pristupile Austrija, Finska i Švedska i broj članica se povećao na 15.
Nakon tog proširenja EU je obuhvatila govoto celu Zapadnu Evropu, a o tih 15 članica se nakon novih proširenja govorilo i kao "starima članicama".
Na sledeće proširenje se ponovo čekalo gotovo 10 godina da bi 1. maja 2004. Uniji pristupilo 10 članica, a Unija proširila uglavnom na istok Evrope.
EU su tada pristupile Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Kipar i Malta, a to je najveće do sada proširenje po broju zemalja i stanovnika.
Poslednje proširenje je bilo 1. januara 2007. kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija.
Naredni ciklus proširenja EU bi trebalo da ide u smeru jugoistoka Evrope - na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, i na krajnji severozapad, ali je Island koji ima status kandidata u međuvremenu odustao od pridruživanja EU.
Zemlje kandidati za članstvo u EU su Srbija, Crna Gora, Makedonija i Turska, a potencijalni kandidati Bosna i Hercegovina i Albanija.
