Izvor: B92, 30.Jun.2018, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati 5 godina posle: Smejali smo se Česima, sad su nedostižni
Hrvatska je ušla u klub 28 Starog kontineta, ali nije iskoristila prilike tržišta od 500 miliona stanovnika i danas su iza Bugarske najsiromašnija članica
Pre pet godina Hrvatska je ušla u članstvo EU na krilima velikih očekivanja o rastu ekonomije i životnog standarda zahvaljujući članstvu u tom ekskluzivnom klubu.
Dok se tada očekivalo da sustignu nivo standarda Slovenije, s podsmehom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se govorilo o Česima koji na more nose svoj hleb i paštete putujući u starim Škodama, danas realna konvergencija ostaje iluzija.
"Jasno je da nemamo čime da se pohvalimo jer s postojećim stopama rasta BDP-a oko 3 odsto, gotovo najslabije u Uniji, Hrvatska sve više nazaduje. Nakon Bugarske po BDP-u, najsiromašnija smo članica. Uz postojeću dinamiku ekonomije, nivoa na kojima su zemlje poput Češke i Slovačke danas sustići ćemo za desetak godina, a Austriju za neverojatnih 26 godina“, piše u analizi Poslovni dnevnik.
Zašto Hrvatska nije više profitirala od članstva i uhvatila voz bržeg rasta već se hvale onim što ekonomske početnice nazivaju rastom po inerciji? “Zato što je Hrvatska jedina zemlja u istoriji evropskog proširenja koja je nakon pristupa doživela široku društvenu regresiju. Dogodio se pad poverenja u institucije, rast korupcije”, smatra ekonomista Željko Lovrinčević. Dodaje da razloge za izostanak konvergencije verovatno treba tražiti u trenucima kad se Hrvatska izborila protiv naknadnog monitoringa, posebno u sferi pravosuđa. “U tome je uspela na svoju štetu. Pokazalo se da je to bila loša odluka jer smo cenu platili kvalitetom institucija i zaustavljanjem borbe proziv kriminala i korupcije, a to je osnovica koja čini poslovno okruženje i privlačenje stranih investicija”, kaže Lovrinčević.
Opća regresija prelila se u sve sfere društva pa se proteklih godina sve više povlače paralele s Poljskom...
“Moj je dojam da su političari i privredno-interesne grupe namerno ograničavale pojavu konkurencije i međusobno podelile rentu od ulaska u EU, a Brisel podcenio tvrdokornost tih krugova verujući da će otvaranje vrata to doneti samo po sebi. Spoj regresivnih društvenih procesa i slaba ekonomija koincidirale su s demografskim trendovima što je dovelo do značajne emigracije”, zaključuje Lovrinčević.
.jpg)
