Izvor: Radio 021, 02.Jul.2019, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana u Srbiji tek 20 odsto jeftinija nego u EU, a plate tri puta manje
Poslednjih dana juna statistička agencija Evropske unije Eurostat objavila je nekoliko analiza o potrošnji domaćinstava koja obuhvata i zemlje našeg regiona, a rezultati su samo još jedna potvrda niskog standarda kako u Srbiji, tako i u okolnim državama.
Kako piše Danas, nivo ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji je na svega 48 odsto proseka EU. Po ovom pokazatelju koji je opisan kao mera blagostanja domaćinstava, iza Srbije su samo BiH, Severna Makedonija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i Albanija. Ono što još više obeshrabruje je to da građani Srbije i sa tako niskim standardom troše više nego što se proizvodi.
Kada su u pitanju cene hrane u Srbiji, one su na 78 odsto proseka Evropske unije. Iako u javnosti vlada mišljenje da je hrana u, na primer, Nemačkoj jeftinija nego u Srbiji, to nije slučaj, s obzirom na to da je u Nemačkoj hrana za 24 odsto skuplja.
Nivo cena je dosta niži u Makedoniji (na 62 odsto proseka EU), ali i u članicama Unije, kao što su Poljska i Rumunija. Proseku EU smo po cenama najbliži kod mleka, sira i jaja, gde smo na 87 odsto evropskih cena, dok je recimo cena duvanskih proizvoda na svega 42 odsto proseka EU.
Ipak, sama informacija o nivou cena hrane ne znači mnogo ukoliko nema podataka o plati u EU i Srbiji. Prema analizama ekonomiste Reinisa Fišera koji godinama objavljuje te podatke za EU, prosečna neto plata u Uniji u 2018. iznosila je 1.543 evra. U Srbiji u decembru prošle godine prosečna neto zarada bila je 443 evra, odnosno na svega 29 odsto tog proseka.
Tu najgore stoje Albanija i BiH čije su prosečne plate tek na nivou četvrtine EU proseka. I Hrvati plaćaju hranu 97 odsto proseka EU, dok su sa platom od 800 evra na 52 odsto evropskog proseka.
Ono što dodatno otežava situaciju u Srbiji, piše "Danas", jeste to što hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa 34 odsto u potrošnji domaćinstava, dok je, recimo, u EU prosek 12,2 odsto, a najveće učešće hrane u potrošnji domaćinstva je u Rumuniji - 27,8 odsto.
"Razlika između evropskih i naših cena je manja kod prehrambenih proizvoda, jer se uglavnom radi o razmenljivim proizvodima i nema barijera za trgovinu. Tamo su usluge mnogo skuplje nego kod nas. To se pre svega odnosi na stanovanje, lične usluge kao što su majstori, frizeri, lekari, advokati. Svuda gde je veliko učešće radne snage u EU su visoke cene", objašnjava profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić.
Kako dodaje, druga strana medalje je to što smo mi nerazvijeni pa nam je udeo hrane u potrošnji veliki.
"Kada se primanja budu povećavala, troškovi za hranu neće rasti tom brzinom. Količina potrošene hrane ostaće slična, samo ćemo se kvalitetnije hraniti. Pravilo je da kako raste standard, tako se smanjuje učešće troškova za hranu u kućnom budžetu", zaključuje ovaj ekonomista.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
