Izvor: Večernje novosti, 02.Sep.2018, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Groznicu Zapadnog Nila lečimo kao u EU

U Srbiji je od groznice koju prenose komarci umrla 21 osoba, a zaraženo 213, čije lečenje traje do četiri nedelje. Dr Goran Stevanović: U opasnosti stariji hronično bolesni, dijabetičari OD virusa Zapadnog Nila umrlo je šest osoba u poslednjih nedelju dana u Srbiji! Broj umrlih tako se za nedelju dana povećao sa 15 na 21, dok se broj obolelih sa 159, koliko ih je bilo prošle sedmice, popeo na 213 registrovanih slučajeva. Ove alarmantne podatke saopštio je Institut >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Broj obolelih u poslednjoj nedelji povećan je i u zemljama Evropske unije. Prema poslednjem izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti od 23. avgusta, u zemljama EU registrovano je 410 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, pri čemu je najveći broj prijavljen u Italiji (183), Grčkoj (106), Mađarskoj (58), Rumuniji (56), Francuskoj (5) i Hrvatskoj (2). Kada su u pitanju smrtni ishodi, prema podacima ovog Centra, najveći broj je registrovan u Grčkoj (7), Rumuniji (5), Italiji (3). Zabrinjava to što je u čitavoj Evropi registrovano ukupno 410 slučajeva bolesti, a u Srbiji 213, kao i da je od tog broja u Evropi umrlo 15 osoba, a u našoj zemlji 21! Imamo li kapaciteta da primimo sve pacijente, znamo li kako da lečimo ovaj virus i zašto je smrtnost od groznice Zapadnog Nila ovolika, za "Novosti" odgovara direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti, doc. dr Goran Stevanović. Pročitajte još - Još četiri žrtve groznice Zapadnog Nila - Visoka smrtnost kod ove bolesti se, u stvari, odnosi samo na obolele koji su imali neuroinvazivnu formu bolesti, odnosno upalu mozga i moždane opne. Ona je retka, ali se, nažalost, uslovno javlja kod starih osoba, hroničnih bolesnika, imunokopromitovanih. Svi preminuli pacijenti, nažalost, jesu pripadali ovim kategorijama. Ovu formu bolesti svaki lekar može da prepozna i uputi pacijenta infektologu - priča dr Stevanović.TEŽI SIMPTOMI - TRAJNA OŠTEĆENjA GROZNICA Zapadnog Nila se na ljude prenosi ubodom zaraženog komarca. Simptomi bolesti nastaju tri do 14 dana posle ujeda. Kod 80 odsto zaraženih osoba infekcija protiče bez simptoma, dok 20 odsto inficiranih ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do upale mozga, moždanica i kičmene moždine. Tada se javlja ukočenost vrata, dezorijentacija, koma, mišićna slabost i paraliza. Simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima. Građani bi, upozorava dr Stevanović, trebalo da se jave lekaru primarne zdravstvene zaštite u slučaju svake povišene teperature, praćene intenzivnom glavoboljom, povraćanjem, a koje traje duže od 48 sati, a lekar će nakon pregleda pacijenta da proceni da li postoje moguće sumnje ili ne. - Za neuroinvazivnu formu groznice Zapadnog Nila ne postoje specijalni lekovi nigde u svetu, pa ni kod nas. Jedini način lečenja su mere intenzivne podrške, kao i simptomatska i suporativna terapija, koju dobijaju intravenski. Tako se bolest leči isto u EU i kod nas. Najčešće bolesti koje doprinose negativnom ishodu su težak ili dugotrajni dijabetes, prethodna cerebrovaskularna i neurološka oboljenja, teške hronične bolesti srca i pluća - navodi direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.Dužina lečenja zavisi od težine bolesti. Oni koji imaju lakše forme leče se do 10 dana, dok se neki pacijenti leče i do četiri nedelje, priključeni za mašine za veštačko disanje. Epidemiolozi iz "Batuta" navode i da su još prošle godine očekivali porast broja obolelih.Dr Goran Stevanović - Prema epidemiološkim podacima, pojačana forma širenja groznice Zapadnog Nila se javlja u ciklusima od po pet godina. Prvi takav ciklus u Srbiji zabeležen je 2013. godine kada su registrovana 303 slučaja obolevanja, uključujući 35 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa groznicom Zapadnog Nila. U ovoj godini, prvi slučajevi obolevanja registrovani su dve nedelje ranije u odnosu na prethodne sezone nadzora nad virusom, čemu su pogodovali klimatski uslovi, visoke temperature tokom prolećnih meseci i veliki broj padavina tokom juna - ističu u "Batutu". KAKO DA SE SAČUVATE IZ Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu napominju da je prevencija najbolja zaštita od uboda komaraca. * Izbegavati izlaganje komarcima u vreme njihove najveće aktivnosti, u sumrak i zoru. * Prilikom boravka u prirodi i na otvorenom koristiti sredstva koja odbijaju insekte. * Nositi odeću koja pokriva ruke i noge * U zatvorenom prostoru koristiti zaštitne mreže na prozorima i preparate u vidu tableta, tečnosti * Prazniti vodu iz posuda za cveće, kanta, buradi, limenki, ukrasnih bazena...

Nastavak na Večernje novosti...