Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greške jednog nobelovca
Oštra kritika izvršne direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard da su javni dugovi razvijenih država (SAD i EU) prevazišli ratne nivoe zabeležene u Drugom svetskom ratu te da evropsko insistiranje na sve većoj štednji prezaduženih zemalja „ne radi posao”, nije uspela da se izbori za naslovnice svetske štampe.
Slučajno ili ne, baš u trenutku kada je evropska javnost trebalo da čuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da eksperti MMF-a i Svetske banke misle da njene vođe greše kada tvrde da će se Grčka, Španija i ostale zemlje evrozone izvući iz finansijskog ponora isključivo dodatnim „stezanjem kaiša”, Nobelov komitet je saopštio iznenađujuću vest koja je bacila u senku sve ostale: Evropska unija je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Reklo bi se savršeni tajming da se spreči da jedna za političare neprijatna informacija stigne na naslovnice. Štaviše, pobornici teorija zavere će sigurno tvrditi da je to i te kako planirano.
Međutim, ako je tajming ove vesti bio savršen za bacanje u senku kritike MMF-a, zasigurno nije bilo pravo vreme za Evropljane da je čuju.
Premda mnogi ocenjuju ovo kao podstrek „dvadesetsedmorici” da u aktuelnom ekonomsko-finansijskom uraganu ne razore ono što su postigli proteklih decenija, Nobelova nagrada za mir u ovom trenutku samo je izazvala još burniji razdor na relacijama prezadućeni jug – bogati sever, evroskeptici – evrooptimisti, ili na ekstremnijoj ravni: ksenofobični nacionalisti – evrofanatici.
U trenutku kada je širom EU mnogo krvavih glava u sukobima policije i demonstranata koji protestuju zbog rigoroznih mera štednje, a demokratija i ljudska prava se suočavaju sa izazovom toga da se milioni Evropljana bore da ostvare pravo na rad i redovni obrok, deluje cinično proglašavanje EU za laureata zbog 60 godina doprinosa „unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi”.
Premda je EU zaista jedan, dobrim delom, uspešan mirovni projekat, promovisanje Unije za nobelovca u ovom trenutku samo daje kontraefekat, a pobornike raspada EU inspiriše na još jaču aktivnost u javnosti.
Razlog za negativan publicitet leži u činjenici da EU nije baš toliko savršena i da beleži brojne greške i neuspehe u njenim najvažnijim dostignućima koje u obrazloženju odluke naveo predsednik Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland.
Ovaj poznati pobornik evropskog ujedinjenja kao najvažnija dostignuća naveo je francusko-nemačko pomirenje posle Drugog svetskog rata, podršku novim demokratijama u Grčkoj, Španiji i Portugaliji, podršku bivšim komunističkim državama u devedesetim godinama, modernizaciju Turske i izgradnju mira na Balkanu.
Francusko-nemačko pomirenje je Evropljanima uvek zgodno za isticanje uspešnosti evropskog projekta, ali se nekako uvek zaboravlja na i dalje ne baš tako uspešno irsko-irsko pomirenje u Severnoj Irskoj.
Lakše je postići pomirenje dva naroda koji se očigledno razlikuju po jeziku, kulturi i običajima, od naroda koji govore isti jezik, imaju iste običaje i kulturni identitet a razlikuje ih samo verski ili nacionalni identitet.
To najbolje znaju narodi na Balkanu od kojih se svaki bori za „svoj” jezik i identitet te pošto-poto ističu međusobne razlike.
Iako je Nobelov komitet naveo ulazak Hrvatske u EU, otvaranje pregovora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju, kao primere dodatnog jačanja procesa pomirenja na Balkanu, EU na Balkanu i te kako beleži brojne greške koje nisu uvek vodile miru i stabilnosti.
Greške se nižu još od početka konflikta kada su vodeće evropske zemlje i te kako podržale raspad Jugoslavije, preko loših procena evropskih mirovnjaka u Srebrenici i neaktivnosti oko blokade evropskih integracija Makedonije, do oštrih i preranih zahteva Srbiji po pitanju Kosova u kojem se Srbija prerano stavlja pred dilemu Kosovo ili EU, u trenutku kada njeni građani još ne znaju u praksi koje će sve koristi imati od članstva u Uniji.
Iako sve to ne umanjuje ogromnu odgovornost naroda Balkana, mora se reći da EU tu ipak nije bila najsvetliji primer mirotvorca i veštog globalnog aktera koji svojom diplomatijom i privlačnošću članstva u njoj postiže stabilnost u regionu.
Pitanje za diskusiju je i koliko je EU učinila dobro Španiji time što je prihvatila da Madrid baci pod tepih zločine iz vremena Fransiska Franka i na brzinu uđe u Uniju, dok surova sadašnjost potvrđuje da je bila velika greška doneti političku odluku da Grčka pre ispunjivanja svih uslova uđe u evrozonu.
Nedovoljno jedinstvo i pogrešne odluke uticali su da su u delovanju van Starog kontinenta greške EU još brojnije tako da je ovo bio apsolutno pogrešan trenutak za EU da dobije Nobelovu nagradu za mir, ukoliko je uopšte bilo neophodno time obeležavati evropski mirovni projekat.
Diploma, zlatna medalja za likom Alfreda Nobela i 1,2 miliona evra neće biti dovoljni za evropske lidere da donesu hrabre odluke i izvuku Uniju iz ekonomsko-političkog živog blata.
Nenad Radičević
objavljeno: 14/10/2012
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
