Izvor: B92, 11.Maj.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka neće tražiti nove milijarde
Atina -- Grčka je negirala izveštaje da razmatra mogućnost dobijanja nove međunarodne pomoći za spasavanje, od 60 milijardi evra.
Istovremeno su dok su troškovi njenog pozajmljivanja povećani usled strahovanja tržišta da bi ta zemlja mogla biti primorana da reprogramira svoj dug ukoliko ne dobije novu pomoć Evropske unije.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je za sredu sazvao sastanak Kabineta, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pred donošenje ključne odluke EU i Međunarodnog monetarnog fonda čiji se inspektori nalaze u Atini.
Danas generalni štrajk u Grčkoj
U Grčkoj će danas biti održan generalni štrajk koji će, kako se očekuje, paralisati mnoge javne i privatne službe i firme u zemlji. Dve vodeće sindikalne konferederacije u javnom i privatnom sektoru - ADEDY i GSEE – navode da je „štrajk odgovor radnika, službenika i penzionera na čija se leđa svaljuje teret privredne stabilizacije i mera štednje".
Pod znakom pitanja je sledeća 12 milijardi evra vredna tranša iz paketa EU/MMF od 110 milijardi evra, koja treba da bude isplaćena u junu, a koja je od ključnog značaja za pokrivanje 13,7 milijardi evra neodložnih potreba Grčke za finansijama.
Agencija Dau Džons je objavila da bi Atina već u junu mogla sklopiti novi sporazum o pomoći, u zamenu za uvođenje strogih mera, ali su te izveštaje brzo negirali zvaničnici Grčke i EU.
Grčka je ranije saopštila da vodi pregovore sa partnerima u EU o načinima za pokrivanje 27 milijardi evra finansijskog manjka u idućoj godini, nakon što je priznala da verovatno neće biti u stanju da se vrati na tržišta obveznica, kao što je planirala.
Troškovi pozajmljivanja Grčke su dostigli rekordne nivoe pod uticajem bojazni da pomoć EU/MMF od 110 milijardi evra nije dovoljna da spreči bankrot te zemlje.
U utorak je Grčka platila kamatnu stopu od blizu 4,9 odsto na aukciji 6-omesečnih obveznica, nešto više od 4,8 odsto na prodaji obveznica u aprilu, da bi pribavila 1,62 milijarde evra (2,34 milijarde dolara), pri čemu su domaći investitori bili glavni kupci.
Grčka Agencija za upravljanje javnim dugom je prvobitno bila planirala da pribavi 1,25 milijardi evra, ali je pozajmila više jer je interesovanje investitora bilo jako.
