Izvor: Danas, 19.Okt.2015, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorki plodovi Arapskog proleća
Pomešana osećanja kriju se u meni, a verujem i kod većine dobronamernih građana dok posmatramo izbeglički talas koji mesecima zapljuskuje Evropu. Tužno je gledati te jadne ljude, a pogotovu decu i majke kako spavaju na asurama i ćebadima po parkovima i na autobuskoj stanici, kako po žegi i kiši prevaljuju kilometre ili stoje očekujući milost da ih negde propuste. Međutim, da li je rešenje u tome da EU (u stvarnosti Nemačka) prihvati ceo Bliski istok? Da li se humanost i internacionalizam >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << shvataju tako da je EU dužna da primi sve nevoljnike, prognanike i siromahe Azije, a možda u perspektivi i Afrike? Ko je i kada utvrdio takvu "dužnost“?
Očito da su gorki plodovi euforičnog "Arapskog proleća“ od pre četiri godine stigli na naplatu. Još jedna pouka da se politički sistemi ne mogu nakalemljivati po nečijoj želji i porudžbini. Demokratija i slobodno tržište ne moraju uvek i svuda da pokažu svoje pozitivne strane. a mogu i da dovedu do građanskog rata. Uostalom, to se zbilo u Jugoslaviji pre 25 godina.
Kada sam postavio pitanje zašto bi EU (Nemačka) moralno ili na ma koji način bila u obavezi da zbrine stotine hiljada, a u bliskoj budućnosti možda i milione nevoljnika, moram se zapitati zašto neke veoma prostrane, a slabo nastanjene i razvijene zemlje to ne bi učinile na svoju korist? Rusija je najprostranija zemlja sveta a slabo nastanjena u svojim azijskim delovima, Australija je čitav kontinent, Kanada pa i SAD su još uvek dovoljno nenastanjene. Zašto se podrazumeva da je Zapadna Evropa Eldorado u kome svi nalaze sreću?
Konačno, nikome ne pada na pamet jedno logično rešenje: zašto svi ti zdravi i mladi muškarci koje viđamo pored žena i dece, zašto se oni ne bi vratili u Siriju i drugde naoružani i obučeni, pa da potuku islamiste i donesu mir i slobodu svojoj zemljama? Ko je pozvaniji od njih samih da se bori za zemlje tog regiona? Zašto ih nisu odmah po prelasku u Tursku naoružali i izvežbali pa vratili natrag da pomognu legalnim snagama svojih zemalja u borbi porotiv mračnjaštva Islamske države?
Očito da su napadi na položaje ID samo iz vazduha, dosad (pre uključenja Rusije) bili nedovoljni da donesu pobnedu nad fundamentalistima. Zar NATO ili ma ko drugi treba i kopneno da se angažuje i šalje svoje vojnike da tamo ginu a Sirijci, Iračani i drugi da jurišaju u Evropi na bodljikavu žicu i policiju kako bi po svaku cenu dospeli u obećani raj? Da su takvu energiju pokazali u svojim zemljama možda bi im sudbina bila bolja.
Bilo je i mnogo licemerstva u izveštavanju srbijanskih listova i televizija o događajima, kao na primer, prošlog meseca na granici sa Mađarskom. Isti mediji kada su se takve policijske brutalnosti dešavale na Kosovu devedesetih davali su podršku "snagama reda“ u svetinji nad svetinjama – "odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta“. Prebrzo se osuđuju drugi, jer ko zna neće li u bliskoj budućnosti i naša vlada narediti policiji neku vrstu sile uz neskriveno likovanje domaće javnosti? A policija će, van svake sumnje, naređenje izvršiti. Dalje, novinski naslovi poput: "Mađari biju izbeglice“, "Mađari su fašisti“ i sl. bili su nekorektni, a posebno su politički štetni u zemlji koja ima brojnu mađarsku manjinu, koja se može naći uvređena ovakvim kvalifikovanjima. Svakako da nam naši sugrađani mađarske narodnosti moraju biti bliži i preči od izbeglica sa Bliskog istoka.
Mnogo su hvaljeni Nemačka i Nemci koji su, kako se kaže, prevazišli svoju mračnu prošlost i eto sada su primer širokogrudosti i internacionalizma. Najpre, sumnjam da je benevolentan stav vlade prema izbeglicama većinski stav nemačkog naroda, jer sliku o tome šire mediji, koji su tamo pod kontrolom i usmereni u pravcu političke korektnosti, a ne šovinizma i mržnje - suprotno od zemalja bivšeg socijalizma. Nisam uveren da prosečan Nemac žarko ljubi bilo kog muslimana iz Azije ili Afrike, ali i bilo kog drugog doseljenika, jer ih već imaju na milione. Ali buržoaska elita hoće nove i jeftinije gastarbajtere, koji će dodatno oboriti cenu rada i disciplinovati "bezobrazne i razmažene“ domaće radnike.
Ako tako sagledavamo problem onda se sve svodi na meru kapitalističkog interesa. Tamošnju buržoasku elitu ništa ne košta takav "humanizam i internacionalizam“ jer oni ne žive pomešani sa običnim svetom. Oni žive u svojim izolovanim kvartovima, u vilama okruženim zidovima i kamerama za nadzor. Teško će biti radnicima koji će izgubiti posao, jer će se naći neko da ga obavlja ispod svake razumne cene.
Izgleda, u evropskoj javnosti, da svaki Nemac, čim se rodi, dobije sramni žig nacizma na čelu, pa do kraja života mora da se dokazuje rečima i delom da nije nacista. A svi drugi narodi i države su u svojoj prošlosti bili vazda nečije žrtve, na nečijem putu prodora, oni kao da nikada nikoga nisu ugnjetavali. Ni pomisliti da smo i mi i drugi nekada imali nacizam ili fažizam i da smo sprovodili pogrome drugih naroda. Ne, „mi smo čisti, uvek smo vodili isključivo odbrambene ili oslobodilačke ratove“.
Da se i ne govori o "inteligenciji“ koja rešava, kako neki pretpostavljaju, demografski problem Nemačke. Kažu, do 2060. godine smanjiće se tamošnje stanovništvo za deset miliona! Pa hajde dok je vreme da "uvezemo“ njih bar pola miliona, a oni će u perspektivi i dalje imati visou stopu priraštaja...
*Autor je istoričar i publicista
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
