Izvor: B92, 10.Sep.2010, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje se operu 2 milijarde evra
Kragujevac -- U Srbiji se godišnje "operu" oko dve milijarde evra, što je 5 odsto domaćeg bruto proizvoda, kažu u Ministarstvu finansija.
Državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidić kaže da je u regionu slična situacija, dok je u razvijenim zemljama taj iznos od dva do pet odsto BDP-a.
On je najavio da će u idućoj godini EU iz pretpristupnih fondova, uz sufinansiranje iz republičkog budžeta, uložiti oko 2,5 miliona evra u projekat unapređenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << borbe protiv krivičnog dela pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji.
Na konferenciji za novinare, po završetku dvodnevnog sastanka šefova finanijsko obaveštajnih službi (FOS) regiona održanoj u Kragujevcu, Đidić je izjavio da su u Srbiji od 2002. do 2007. godine donete samo dve presude za pranje novca, od kojih je jedna oslobađajuća, a u protekle tri godine 12, od kojih su šest pravosnažne, što se očekuje i za ostalih šest.
"Pred sudovima u Srbiji trenutno se vodi postupak protiv 52 lica za krivično delo pranje novca", naveo je Đidić i dodao da su učesnici dvodnevne regionalne konferencije FOS-a razmenili iskustva i podatke sa ciljem da unaprede regionalnu saradnju u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Delegacije FOS-a Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije, kao i Bugarske koja je imala status posmatrača, zaključile su da je saradnja i razmena informacija između njenih članica iznad nivoa saradnje koji zahtevaju međunarodni standardi.
Najavljeno je da će u budućnosti poseban akcenat biti stavljen na sprečavanje finansiranja terorizma.
Prema rečima direktora Uprave za sprečavanje pranja novca u Srbiji Aleksandra Vujičića, tema konferencije, koja je bila zatvorena za javnost, bila su tekuća operativna pitanja saradnje između FOS-a, a naročito regionalne osobenosti, metodi i tehnike pranja novca i finansiranja terorizma, kao i prijavljivanje prenosa novca preko državne granice i pranje novca kroz trgovinu hartijama od vrednosti.
"Naročita pažnja, drugog dana konferencije, bila je posvećena temi oduzimanja imovine stečene izvršenjem krivičnog dela", rekao je Vujičić i naveo da samo sistemska rešenja mogu da dovedu do kvalitetnih rezultata.
Vujičić je ocenio "da su sistemi za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u zemljama učesnicima konferencije usaglašeni sa evropskim standardima i da zemlje regiona nisu pogodno tle za pranja novca".
Ističući da se novac "najčešće "pere" preko of-šor kompanija, ulaganja u nekretnine, građevinsku industriju i trgovinske lance", Vujičić je dodao i "da su ti metodi promenljivi, pa je tako ranije bio veliki broj fantomskih firmi", a danas je njihov broj značajno smanjen.
Govoreći o rezultatima Hrvatske uprave za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, njen predstavnik Ivan Maroš saopštio je "da je u prošloj godini otvoreno 327 predmeta na sumnju za pranje novca i finansiranje terorizma i od toga je 132 predmeta prosleđeno drugim nadležnim telima na postupanje".
"O iznosima je teško govoriti i konačan iznos opranog novca u nekoj državi jeste kada se donese pravosnažna presuda", rekao je Maroš i naglasio "da je dug put od otvaranja predmeta zbog pranja novca i finansiranja terorizma do pravosnažne presude zbog čega je veoma važna međuinstitucionalna saradnja među državama".
